Evo jedne priče o srbobranskim berberima, koja nosi naziv - tajna duga sedam decenija. To je priča o Savi Dinjaškom Bači, koji je posle 75 godina otišao u penziju. Puštao je krv, vadio zube, sekao žuljeve i čireve...

Berberin Sava Dinjaški posle 75 godina rada, rešio je da ode u penziju. Istina, ovaj dan odlagao je nekoliko godina, ali svemu dodje kraj. Za taj svečani dan pored ostalih novinara bio je tu i TV reporter Slavuj Hadžić iz Novog Sada, da ovekoveči ovaj nesvakidašnji dogadjaj.

                Dinjaški je posle četiri godine šegrtovanja kod majstora Vase Krnjetinog-Zeca, otišao u “ Frenet” da dobro ispeče zanat. Radio je u Novom Sadu, Subotici, Temišvaru, Segedinu i Pešti, a imao je i šta i da nauči pored šišanja i brijanja. Naučio je da pušta krv pomoću specijalnog malog aparata,. Stavi ga na venu, škljocne i krv poteče. Puštao je krv i pomoću pijavica, koje su isisavale “bolesnu krv”. Postao je i majstor za vađenje zuba , sečenje žuljeva i čireva.

                Vratio se Bača iz “Frenka”, kupio je kuću na starom feketićkom putu, danas     ulica Jovana Popovića, koji je jedino bio kaldrmisan i od kovačnice napravio berbersku radnju.

                Često se bači vrtelo u glavi , šta je to berberski zanat?

To je strast iskušenje sa samim sobom. Svaki dan nalik jedan na drugi, koji donosi ponos na svoj zanat. Šišao i brijao punih 75 godina bez naočara, srbobranskim damama pravio lokne brenerom i pružao zdravstvene usluge. Bača je bio ponosan jer je za svog majstorovanja naučio berberskom zanatu 62 učenika ili šegrta, kako se nekad govorilo.

Bača ne bi bio Bača a da ne napravi šalu sa svojim mušterijama, pričao je toga dana Bačika Belić, jedan od najstarijih Bačinih korisnika berberskih usluga.

Posle ručka Bača ide na čašu vina kod Danila Kurjakova u bircuz. Na roglju sretne srbobranske gazde gde sede posle ručka, a Bača onako usput: “ Moja Soka danas za ručak spremila šarana od tri kila na pirindžu.Kakav bi bio šaran da ne zalijem?”

Narednog dana ponovo ide Bača na čašu vina, govereći srbobranskim gazdama: “Danas bio pileći paparikaš sa rezancima, a valja i njega zaliti”. Srbobranske gazde se samo zgledaju I komentarišu: “Mi bogati ekonomi, a on seoska berberčina, sa osmoro dece, svaki dan ide na čašu vina, a mi to ne možemo?” Bača, medjtim, kod birtaša Danila malo postoji za šankom, progovori nekoliko reči, ne popije ništa i vrati se u svoju berbernicu.

Slušajući šta najstariji Srbobranci pričaju o majstor Bači, Slavuj Hadžić, TV reporter, pokušao je da ovekoveči majstorsko pismo koje je Bača dobio iz sreza Starobečejskog – Kraljevina Srba, Hrvata I Slovenaca 1922.godine. Nosač rasvete pomeri “krstaču” sa osam sijalica I u prolazu zapne za Titovu sliku, koja je bila nekada obavezna u svakoj zanatskoj radnji. Slika pade, staklo se raspršti po radnji. Iz rama ispadoše svi vladari koje je Bača verno služio:  Cara Franju Josipa, Kralja Petra I, Kralja Aleksandra, Kralja Petra Drugogo I Mikloša Hortija. Ovaj trenutak nije zabeležio ni sam Slavuj Hadžić, ali je ostao u sećanju mnogim Srbobrancima, koji su rado prepričavali Bačin odlazak u penziju.