Nakon dve decenije boravka u Americi, vratio se iz pečalbe Dina Terzić u Srbobran 1928. godine,  gde je stekao lep imetak.

Nikada se nije ženio. Kafana mu je bila druga kuća, gde je provodio najviše vremena. Kuću nije želeo da kupi te je stanovao u jednom sobičku kod Drage Srđanova,  papučara.

Gost koji je rado cenjen, dobi nadimak “Amerikanac”. Bio je kavaljer, rado je plaćao cehove i uvek je imao društvo ispičutura.

Rado je svraćao u gostionicu Žarka Piroškog, gde se redovno hranio. U vreme jugoslovenske  krize 1929. i 1930.godine bilo je malo dobrih gostiju, te je dolazak “Amerikanca” dočekivan sa posebnim poštovanjem.

Pored izvrsne hrane Žarko je bio poznat u Srbobranu po najlepšim brkovima. Ponosio se njima, negovao ih je i čuvao kao nešto što mu je najdraže.

Jednog dana u dokolici  “Amerikanac” je želeo da se našali sa gazda Žarkom.

Ako obriješ brkove, ja ću ti dati 2.000 dinara! Za taj novac su se mogle kupiti dve dobre krave.

Nakon kraćeg razmišljanja, gazda Žarko reče: Pristajem.

Čuveni berberin Sava Dinjaški Bača dodje u radnju gazda Žarka i u samoj obavi ritual, brijanje brkova. 

Prolomi se aplauz gostionicom.

Sutra ujutro Žarkova supruga, kada ga ugleda bez brkova prosto ciknu! Gde su ti čoveče brkovi?

Eno ih u štali. Ne možeš imati i lepe brkove i dve krave, odgovori ponosito Žarko.