TURIJA  -  1892. godine

Velika opština u srezu staro-bečejskom na francovom kanalu. Ima  545 domova

sa 9.287 katastarskih jutara zemlje. Stanovnika ima 3.161 dušu, među kojima je 3.007

Srba, 71 Mađar, 51 Nemac i 9 Rusina. U crkvenom pogledu  rimokatolici potpadaju

pod Sentomaš, Luterani pod Mali Ker a Jevreji pod Feldvarac.

U sudskom pogledu potpada pod sudbeni sto novosadski, sreski sud u Starom

Bečeju, gde je i nadležno porezno zvanje. U vojničkom pogledu pak potpada pod 86.

i V domobransku pukovniju.

Brzojav je u Sentomašu, a pošta u mestu.

Ima jedna parohijska crkva posvećena letnjem sv. Nikoli.

Parohija je jedna a osnovana je 1730 godine.

Tokom ove godine rodilo se 73 muških i 67 ženskih. Umrlo je 64 muških

i 70 ženskih, a venčano je 20 pari. Smešanih brakova nije bilo.

Postoji 3 muške i 1 ženska škola, sa 4 školska zdanja. Učitelja ima 3 i 1 učiteljica.

Za školu sposobne dece ima 479 od 6 – 12 godina, a od 12 – 15 godina ima 197.

Pohađa školu 371 učenik od 6 – 12 godina i 163 od 12 – 15 godina.

*

Srpska čitaonica u Turiji je održala svečanu sednicu povodom 25 godina

postojanja i uspešnog rada dana 27. avgusta 1895. godine. Predsedavao je predsednik

Vasa Stojković, koji je pozdravio goste iz zanatske čitaonice Vršca, srpske čitaonice iz

Gospođinaca i od strane srpske čitaonice iz Sentomaša – Đorđa R Stefanovića, Đuru

Straića i Gavru Kaćanskog. Takođe je između ostalih pročitao telegram čestitku od

strane dr. Jovana Jovanovića Zmaja, kao i njegova dva brata Đura i Kornel Jovanović.

                             *

Tekst iz lista VREME -  23. jul 1937. godine

Iako je bila uvek na oku bivše AUSTROUGARSKE monarhije, Turija od svog

postanka ima čisto srpski živalj. Stanovništvo se odlikuje velikim gostoprimstvom i

predustretljivošću, ali ipak za puna dva veka nijedan se stranac nije mogao nastaniti u

ovom selu sa 4.000 stanovnika. Nacionalna gordost i požrtvovanost prouzrokovale su

turincima u prošlosti mnogo nedaća. Ali to ih je samo čeličilo i Turinci su ponosni

svojim imenom i svojim sinovima.

U nizu dokaza koje su podneli za nacionalni preporod i oslobođenje, Turinci su

dali i Ilariona Zremskog, episkopa Gornjo – Karlovačkog koji je bio delegat na konfe –

renciji mira u Parizu 1919. godine i tamo se najenergičnije zalagao za Vojvodinu, doka-

zujući njenu političko-nacionalnu pripadnost Srbiji.

Za oslobođenje Srbobrana Turinci su dali četrdeset dobrovoljaca.

Svi stanovnici Turije pored toga što su prekaljeni nacionalisti odlikuju se i velikim

težnjama za kulturno-prosvetnim napretkom. Oni svoj privredni i kulturno-prosvetni život postavljaju skoro na autarhičnu osnovu. Na površini od 9.500 k. jutara prvoklasne

oranice sa nešto pašnjaka Turinci žive potpuno samostalnim životom i za rešenje svih svojih unutrašnjih stvari ne traže nikad pomoć sa strane – Turinci vole svoje stvari

sami da rešavaju.

Ko zna da li bi se mogla naći koja kulturno-prosvetna ustanova koju Turinci nemaju,a koju bi moglo da ima neko drugo mesto u našoj državi – sokolsko društvo,

pevačko društvo, čitaonica i biblioteka, ženska zadruga, Kolo devojaka i druga društva

odavno su se odomaćila u ovom vrlo naprednom selu koje je prvo podiglo spomenik

Kralju Aleksandru Prvom – ( na Duhove 1936. godine).

Turinci se odlikuju još nečim – momak koji u pijanci i veselju razbije najviše

čaša uživa najlepši ugled među devojkama.