Srbobran posle prvog svetskog rata doživljava pravi ekonomski preporod.Razvija se tgovina, zanatstvo, industrija i poljoprivreda. Ulazi se u Evropu preko Budimpešte, Beča i Pariza. Najlepše modne kreacije su nosile srbobranske devojke. Nedeljni i praznični korzo je bio modna pista najlepših haljina, šešira i cipela, proizvedenih u Evropi.

Početkom1925.godine najviđeniji  srbobranci veterinari, pravnici, profesori, sveštenici, učitelji, apotekari, trgovci, zanatlije, birtaši, činovnici i ekonomi  odlučili su da se u gradu na obalama Kanala Kralja Petra Prvog izgradi savremeno letnje kupatilo, po ugledu na velike evropske gradove.

Novac je obezbeđen osnivanjem deoničarskog društva, a kupatilo je nazvano “Letnje kupatilo dd Srbobran”.

Na osnivačkoj skupštini prisustvovalo je 127 deoničara  iz Srbobrana, kao i drugih mesta u Vojvodini i Srbiji. Izabran je privredni upravni odbor, koji je rukovodio akcijom izgradnje kupatilom , a u koji su ušli : Žarko A. Pivnički opštinski  podbeležnik , Dr. Todor Nikolić lekar, Dr.Andrija Kesler  lekar, Franja Penc trgovac, Sava Čokić birtaš, svi su bili iz Srbobrana, zatim Živko Sefanović iz Parabuća  današnje Ratkovo, opštinski beležnik i Dr Rudolf Bratanič, profesor iz Niša, radi nabavke građevinskog materijala za gotov novac od uplaćenih akcija i za uzimanje na veresiju.

Upravni odbor bio je primoran da veći deo materijala nabavi na veresiju, te kako novaca nije bilo u kasi  deoničarskog društva,odlučeno je da se održi vanredna skupština akcionara 7.juna 1925.god.

Pre početka rada vanredne Skupštine, konstatovano je da su se pozivu odazvali: Dr.Todor Nikolić, Budislav Vojinović, Milan Ergelašev, Hausvirt Nandor, Tima Pivnički, Đoka Mudrinski, Jovan Necić, Sava Vardić, Cveta Miković,Milan Kaćanski, Dančika Kaćanski, Danilo Vardić, Dr.Oskar Major, Joca Simin, Stevan Vardić, Rada Vardić, Žarko Popov, Jefta Radak, Toša Kurjački, Veselin Debeljački, Antal Kiš, Pal Baranji, Bogdan Šijačić, Joca Debeljački, Andrija Mudrinski, Žarko Pivnički, Toša Manojlović, Nenad Paroški, Sava Marković, Mita Pridraški i Lazar Vučkov, svi iz Srbobrana Jovan Davild, apotekar iz Srbobrana i Novog Sada, Živko Stefanović iz Parabuća, Mita Kaćanski ratar iz Gakova, Ivan Gajić opštinski činovnik iz Stare Pazove i dr. Rudolf Bratanić profesor iz Niša.

Na skupštini je doneto rešenje da se podigne zajam u prvoj srpskoj  zadruzi u Srbobranu od 80.000 dinara, da bi se isplatio dug društva. Upravni odbor je bio ovlašćen za podizanje zajma u zadruzi.

Organizovani upravni odbor je učinio dosta napora da se od akcionara sakupi novac, za vraćanje kredita zadruzi, ali bez uspeha. Letnje kupatilo je bilo završeno, a sačuvao ga je Lazar Ivanov Tetak. Pored kabina bila su izgrađena i dva dečija bazena za neplivače i obala nasuta peskom.

Prihod od kupatila bio je mali i podmirivao je samo redovne troškove održavanja kupatila.

Dug prema zadruzi od 80.000 dinara glavnice je narastao na 115.666 dinara zbog kamata i ostalih troškova.

Adminisstracija deoničarskog društva je zatajila i zaboravila da ga upiše u trgovački registar.

Upravi odbor deoničarskog društva  odlučio je da podnese tužbu, protiv 127 akcionara koji nisu izmirili sve obaveze prema zadruzi, u iznosu od 115.666 dinara . Tužba je podneta Okružnom Sudu u Novom Sadu  25.marta 1933.god.

Branislav Marić sudija okružnog suda,  uputio je poziv za prvo ročište za 9.maj 1933.god. Dokazni postupak trajao je sve do 26.novembra 1934.god.  kada je predsednik veća,  Branislav Marić doneo presudu da se tužba odbija. Sud je kostatovao da deoničarsko društvo nije registrovano, a samim tim nije ni osnovano.Celokupno potraživanje moralo se namiriti unovčavanjem kupatila.

Upravni odbor je na ime sudskih troškova advokatima iz Srbobrana i Novog Sada koji su zastupali srbobranske akcionare, bez deonica platio  32.537 dinara .

Letnje kupatilo u Srbobranu radilo je sve do 1942.god. kada ga je velika poplava potpuno uništila i nikada više nije ni obnovljeno.