Početkom 1941.god. u Srbobranu vladala je epidemija  trbušnog tifusa.Da se epidemija ne bi širila, doneta je naredba Ministarstva zdravlja u Beogradu, da niko nije mogao ući i izaći iz grada . Srbobran je bio zatvoren  grad.

Potpuno je zamro privredni i kulturni život u gradu.Zamrla je i trgovina sa spoljnim svetom. To je teško pogodilo stočarske trgovce , koji su ostali bez posla .Dva marvena trgovca, dva kuma, sede u kafani “Korzo”, koja je bila preko puta Opštine na sadašnjem ulasku u park.

               - E moj kume, prošla su ta lepa vremena , kada smo trgovali sa Peštom i Bečom . Sada nam je samo ostalo da polako ispijamo špricere.

               - Slušaj kume, kada ne možemo da trgujemo sa spoljnim svetom , ajde da nas dvojica danas napravimo “Gešeft” ( dobar pazar). Moramo naći razlog da neko plati  aldumaš.

               - Dobro kume,kada ti kažeš ,neka bude tako.Ti znaš da imam suprasnu krmaču, koju nisam mogao prodati danas na pijaci , niko neće da kupi. Jesi li ti pravi kupac ,upita prvi kum .

               - Može, ali samo trampa.Hteo sam da prodam bika,ali sam ga vratio u štalu. Jedino nam ostaje da menjamo,ti meni krmaču, a ja tebi bika.Ti ćeš meni doplatiti  razliku u kilogramima, između mog bika i tvoje krmače, odgovori drugi kum.

Postignut je dogovor ,data je reč, a ona više vredi od svakog pismenog ugovora.

                - Samo kume,da to bude pošteno,prozbori prvi kum.

Kumovi odoše na stočnu vagu da izmere krmaču i bika.Sve se obavi bez i jedne primedbe. Vratili se kumovi u “Korzo”, da popiju aldomaš. Piju špricere nakon dobrog gulaša i tu se započne novi razgovor.

                 -Znaš kume, sada je sve završeno.Trampa je izvršena, pa bih želeo da znaš  da sam te malkice prevario. Kakav bi ja bio marveni trgovac, ako ne bi ukrao na kantaru. Stavio sam “Geviht” od 20 kg. da malo pritegne. Nisam mogao odoleti. No da čujem tebe kume, znam da si i ti neki vrag .

                 -Video sam ja dobro šta ti radiš,računao sam i ja da ne budem u šteti, stajao sam uz mog bika , reče drugi kum koji je bio težak oko 100 kg.Tek toliko da se ima koji dinar za aldumaš.

Okupili se oko kumova i  drugi stočarski trgovci Milan Pivnički-Kuštra, Stevan Pivnički- Miškela, Pera Sivački - Bača, zatim tu su bili i žitarski trgovci Miodrag Kaćanski –Cica, braća Balint, kao  drugi gosti koji su pili aldumaš. Ispija se čaša za čašom, popijen je aldumaš, a do zore i krmača i bik.

Jutro, gosti se razilaze. Na rastanku, nakresani kumovi se pozdraviše.

-          Ta volim kume samo što smo pošteno trgovali.

Drugi ne odgovara .Vezao mu se jezik, kažu ugrizla ga pčela.

Milenko Genčić