Ova priča dogodila se neposredno pred prvi svetski rat, a glavni akter bio je poznati srbobranski trgovac Ilija Janković. Priča nosi naslov PEŠTANSKO BRIJANJE  a njen autor je Milenko Genčić.

                Poznati srbobranski veletrgovac koji je imao radnju u centru Srbobrana, preko puta današnjeg Tržnog centra, nekoliko godina pred prvi svetski rat, otišao je u Peštu da ugovori kupovinu tekstila. Čim sidje s voza, pogleda se u izlog - neobrijan! Ne može tako ići, neuredan,  k poznatim peštanskim trgovcima. Zato svrati u jednu berbernicu.

                Pozdravi prisutne na čisto nemačkom jeziku i sede za prvu slobodnu stolicu. Dva pomoćnika skočiše i upitaše ga takodje na nemačkom, šta želi?

                Ilija je perfektno govorio nemački i madjarski, pa im lako objasni da mu treba brijanje. U to vreme svaki trgovac i zanatlija morao je znati oba jezika u Srbobranu, kako bi mogao da pruži odgovarajuću uslugu svojim mušterijama.

                Jedan od pomoćnika poče da “sapuna” Iliju i reče na srpskom, pošto su oba pomoćnika bili Srbi iz Vojvodine.

                -Vidi ovu švapsku njušku, i pokaza na veliki Ilijin nos.Oderi ga da upamti kako Srbin brije!

                Ilija ćuti. Brijanje se završi.

                -Molim da platim, reče čika Ilija, ovog puta na srpskom!

                Na to oba pomoćnika zanemeše. Čika Ilija dodade:

                -Pamet u glavu deco! Pazite šta radite, jer brzo možete ostati bez posla.

                Čika Ilija, kao veliki kavaljer, nije zaboravio da ostavi bakšiš, a pomoćnici potpuno zbunjeni rekoše na madjarskom – “Kesenem sepen”, zaboraviše da su i oni Srbi.