GEDANKA

 Krajem XVII veka u Srbobran se doselila porodica Dunđerski iz Višnjićeva,  kod Gackog u Hercegovini. Temelje Dunđerskog bogatstva udario je Gedeon Geca Dunđerski, koji je rodjen u Srbobranu 1807. Prilikom osvećenja pravoslavnog hrama Svetog Bogojavljenja Gospodnjeg u Srbobranu, novosadski vladika Gedeon Jovanović krstio je jedno muško dete. Dao mu je ime Gedeon.

Geca se rano oženio, imao je svega 16 godina, sa Persom Letić sa Čeneja, koja mu je rodila tri sina: Aleksandra – Šandora, Novu – narodnog kapetana u revoluciji 1848/49 godine i Lazu, koji je završio Licej u Požunu.

Gedeon je imao izvanredan  smisao za ekonomiju i svojim znanjem, vrednoćom, štedljivošću i trgovinom, njegovo imanje je povećano na preko hiljadu lanaca plodne bačke crnice.

Umro je 1883. Godinu dana kasnije,  sin Laza podigao je crkvu na pravoslavnom groblju koja nosi naziv “Dundjerska crkva” a ona je ujedno i porodična grobnica.

Gedeon je cenio umni rad. Govorio je da bez obrazovanja nema napretka u ekonomiji. Znao je da koreni kulture jednog naroda leže u znanju i nauci. Poklonio je Matici Srpskoj u Novom Sadu 20.000 forinti za školovanje srpske, talentovane dece.

Medjutim, Gedeon nije zaboravio ni svoj rodni Srbobran. Odlučio se da pokloni osam jutara osnovnoj školi, radi obrade zemlje,  ali u čisto naučne svrhe.

Dolaskom u Srbobran za učitelja, Jovana Borajanovića poklon Gece Dundjerskog dobio je najlepši voćnjak i povrtnjak u čitavoj okolini. Novi učitelj, zaljubljenik u voćarstvo rado je prenosio svoje znanje učenicima. Kalemljenje voća bila je uža specijalnost ovog učitelja. Bio je poznat širom Evrope po svojim kalemima . Za sedam godina rada u osnovnoj školi  u Srbobranu, preneo je svoje znanje na učenike , koji su postali veoma dobri voćari. Negovanje i kalemljenje voća prenosilo se sa kolena na koleno  i sa generacije na generaciju sve dok ovaj voćnjak nije uništen nekoliko godina posle Drugog Svetskog Rata.

Prihodi od voćnjaka koristili su se isključivo za nagrađivanje najboljih učenika u razredu. Nagrada je bila veliki dukat. Takođe veliki dukat dobijao je i najbolji pevač u crkveno –školskom horu.

Veliki dukat predstavljao je malo bogatstvo.Za nekoliko dukata mogla se kupiti lepa krava.

Mora se posebno istaći da  su u Austrougarskoj monarhiji bili u opticaju, ne samo Ugarski već i Austrijski novci, što je donosilo velike zabune kod pojedinaca.

Tako je Austrijska kruna vredela  50 krajcara, dok je Mađarska forinta vredela kao dve krune.

U XVII veku u Mađarskoj iskovan je jedan marjaš - srebrni novac sa likom Marije Deve,  a vredeo je 17 krajcara. Dukat je vredeo četiri forinte.

Ovi pokazatelji najbolje ilustruju koliko je to bila velika nagrada - veliki dukat, koji je baš zbog svoje izuzetne vrednosti i dobio taj naziv.

Učitelj Jovan Borjanović nakon kraćeg službovanja u drugim mestima Vojvodine, vratio se u Srbobran gde je umro 1917. godine. Zbog svoje, velike zasluge za unapređenje voćarstva dobio je mesto na glavnoj aleji. Na žalost vreme je učinilo svoje. Nema više obeležja gde počiva ovaj izuzetni prosvetni radnik-selekcionar.

Prvi svetski rat, školski vočnjak zapušten. O školskim nagradama više niko i ne govori. Nakon završetka rata za upravitelja škole postavljen je učitelj srbobranac Milivoje Kurjački, koji je uživao ugled veoma, dobrog, prosvetnog radnika.

Obnova voćnjaka poverena je učitelju Nestoru Novi Dinjaškom. Sačinjen je program rada u voćnjaku i povrtnjaku. Svaki razred imao je svoje parcele, koje je redovno obrađivao. Na kraju školske godine sledile su nagrade najboljim učenicima. Novac koji je zarađen u voćnjaku i povrtnjaku bio je namenjen za ishranu školske dece siromašnih roditelja. Školska kuhinja bila je u zgradi Svetog Save preko puta Srpske Pravoslavne Crkve, u kojoj su besplatno radile sirote, pobožne žene.

O školskoj kuhinji čula je i međunarodna javnost, prilikom održavanja prve medjunarodne biciklističke trke kroz Jugoslaviju 1938. Godine, polu- etapa bila je u Srbobranu. Organizator, Milenko Kurjački-Uča, učitelj iz Srbobrana , poznati sportski radnik.

Organizacioni odbor donosi odluku da za učesnike medjunarodne trke kroz Jugoslaviju, pripremi za ručak vojvodjanski pasulj sa šunkom i kobasicama. Nije izostala ni gibanica sa orasima i makom. Pripremu hrane obavile su sirote pobožne žene, a od svih učesnika dobile posebne pohvale, pošto se radilo o jednoj uzornoj školskoj kuhinji.

Evropa je tako 1938. prvi put čula za školsku kuhinju u Srbobranu a i za pasulj proizveden u školskom povrtnjaku Gedanka, koji je bio izuzetnog kvaliteta.

Milenko Genčić  

 

Postavio: Administrator dana 2018.04.06

 

                                    

 

Komentar na ovu vest mogu ostaviti samo registrovani korisnici našeg portala!