Pored internacionalnog puta E – 5 od Srbobrana prema Novom Sadu, taÄno preko puta Staklene bašte, udaljenom oko sto metara, nalazila se “Šunka baza“ koja je tokom 4 godine II Svetskog rata, od 1941. do 1944. godine ostala neotkrivena.
PriÄa iz Srbobrana izmeÄ‘u dva Svetska rata koja od zaborava skriva legendu o Äuvenim brkovima birtaša Žarka Piroškog i ponude koju nije mogao da odbije od povratnika iz Amerike, gosta njegove kafane, Amerikanca - Dine Terzića...
Evo jedne od priÄa o Jovanu Tutorovu,poznatijem kao Deda Vruća. Nosi naziv Sveti Toma, a priÄu je u svom dugogodišnjem spisateljskom radu zabeležio Milenko GenÄić.
Mnogi Srbobranci znaju gde je nekad bila Vrućina škola. U Tuku. Kada je izgraÄ‘ena pre više od sto godina u njoj je živeo Jovan Tutorov,koji je dobio naziv Vruća, kasnije Deda Vruća, pa je i sama škola dobila naziv Vrućina jer je on u njoj radio kao poslužitelj.
Ovo je priÄa o jednoj Srbobranki koja je povrćaj duga ostvarila putem vojnog Suda u Segedinu 1750.
Pre taÄno 100 godina došao je u posetu Srbobranu u to doba regent Aleksandar KaraÄ‘orÄ‘ević. Ovo je priÄa Milenka GenÄića o toj Äuvenoj poseti i kako je Paja Šeguljev ÄŒika, dobio još jedan nadimak na veÄeri koju je u Äast regenta priredio, u to vreme jedan od najbogatijih Srbobranca Stevan DunÄ‘erski.
Ovo je priÄa o Äuri Somborcu koji je 1932. godine otvorio prvi ženski salon i njegovom prvom komšiji, berberinu Proki Gavanskom.
Svake godine 12.jula Srbobran zablista. Poseban je to dan kad se Srbobranci uparade, doÄekuju goste i prepriÄavaju se priÄe iz prošlosti, sreću se prijatelji koji se dugo nisu videli i svi su dobro raspoloženi. U Srbobranu je slava...
Nakon doseljavanja pod Patrijarhom Arsenijem ÄŒarnojevićem 1690. godine u Vojvodinu, nove doseljenike Austrija koristi za Äuvanje granica od upada turske vojske. Obrazovana je Potisko-pomoriška granica, koju su saÄinjavali u najvećoj meri Srbi. Kao Äuvari granice dobijali su posebne privilegije. Upravo o privilegijama priÄu je zabeležio Milenko GenÄić, a saznajemo i koje su to familije iz tog vremena ostale do današnjih dana u Srbobranu...
U seriji kratkih priÄa koje nam je u ostavštinu ostavio Milenko GenÄić jedan od retkih hroniÄara zbivanja u Srbobranu tokom dvadesetog veka danas donosimo pet kratkih anegdota. U dve je glavni lik Iva moler sa Vašarišta, u dve Äuveni Radica Belić - Ujkica, a u jednoj Aleksa Rus, konobar u kafani kod Svaštara na Begluku.
Evo priÄe o Deda Vrući, koji je bio poznat u svoje vreme po muškoj lepoti, ali i po pravom majstorstvu za igranje karata. PriÄu zabeležio Milenko GenÄić
Milenko GenÄić, beležio je bisere sa srbobranskog šora. To su anegdote u kojima se provlaÄi tajanstvenost, nedopuštena misao i Äovekova potreba da duši da oduška. Zanemarena književna vrsta, anegdota je bila i ostala veÄna tajna o jednoj liÄnosti, nesvakidašnjem dogadjaju i baš u tome leži njena draž. Ona se prenosi sa kolena na koleno, od usta do usta, Äesto puna humora i duhovitosti. Evo priÄe Milenka GenÄića o poznatom obućarskom majstoru, Velji ŠijaÄiću...
Danas donosimo još jednu lovaÄku priÄu Milenka GenÄića, novinara, hroniÄara dogaÄ‘aja u našoj opštini tokom dvadesetog veka. Šta se desi kad se pravda potraži putem Opštinskog suda u Srbobranu (ne postoji više), u priÄi koja sledi:
Ova priÄa nas vodi u 1941.godinu, a zapisao je Milenko GenÄić, hroniÄar i jedan od onih koji su svojim radom i vrsnim novinarskim perom obeležili dvadeseti vek u našem Srbobranu. Idemo u kafanu Korzo koja je bila nekad na mestu gde se danas nalazi park, naspram zgrade opštine.
Nekad je u Srbobranu postojalo poljoprivredno imanje Crvena zastava.MeÄ‘utim silom prilika ono je pripojeno poljoprivrednom dobru Bratstvo-Jedinstvo u BeÄeju, a Srbobran je ostao kraći za 2.267 hektara najplodnije baÄke ravnice. PriÄu koja sledi zabeležio je Milenko GenÄić .
Srbobran je nekad bio ponosan na svojih 106 “bircuza”, gde se uvek dobro jelo i pilo, a noćni život uveseljavali razni orkestri. A kada bi dosadila kafanska atmosfera, život bi se prenosio na srbobranske salaše, posebno na Adžijin, gde je veselje trajalo po nekoliko dana.
Donosimo još jednu zanimljivu priÄu Milenka GenÄića. Evo priÄe o prvom javnom kupatilu na Velikom baÄkom kanalu ,a nosi naziv Deonice za osveženje.
Evo priÄe koju je zabeležio neponovljivi Milenko GenÄić – Gena, o Gedanki, kraju u Srbobranu sa desne strane puta prema Vrbasu, gde se nekad nalazio školski voćnjak, jedan od najlepših u Evropi.
Milenko GenÄić, zabeležio je svojevremeno i ovu zanimljivu humoresku iz života srbobranskog Roma, Save Brankova-Cibulja, poznatijeg kao Sava Viršlar.
Ova priÄa Milenka GenÄića je posebno zanimljiva jer se odnosi na život na srbobranskim salašima neposredno pred kraj prvog svetskog rata. Nosi naziv: "Lozinka - podignut Ä‘eram".
Ovo je vreme disnotora, svi koji drže svinje ovih dana kolju ranjenike, jer zima je pred nama. Tako je odvajkada, a jednu priÄu o disnotoru na Begluku, koji se desio u prošlom veku, zabeležio je hroniÄar tog vremena u Srbobranu, Milenko GenÄić. Evo priÄe:
PriÄa o nekadašnjem Srbobranu, o tome kako je Triva ÄŒobanov u restoranu Balkan doÄekao "Velikog Vladimira" kako su legendarnog golmana jugoslovenske reprezentacije, splitskog Hajduka i Crvene Zvezde, Vladimira Bearu nazvali engleski novinari nakon Äuvene utakmice Engleska - Jugoslavija 1950.godine u Londonu, koja je završena nerešenim rezultatom 2:2.
Srbobran je nekad bio ponosan na svojih 106 “bircuza”, gde se uvek dobro jelo i pilo, a noćni život uveseljavali razni orkestri. A kada bi dosadila kafanska atmosfera, život bi se prenosio na srbobranske salaše, posebno na Adžijin, gde je veselje trajalo po nekoliko dana. Fijakeri su “špartali” od salaša do grada, menjali se umorni sviraÄi, gosti i devojke, bez kojih se nije mogla zamisliti ni jedna lumperajka.
Ne blebeći da ne završiš kao Perin ćuran - izreka je srbobranskih boema, koji su popili dva balona vina da bi utvrdili koliko kostiju ima ćureći batak. To je priÄa o ljudima koji su voleli pesmu i znali da se vesele uz dobro sremsko vino, ljudima koji ostaju u veÄitom sećanju. Od zaborava ih Äuvaju priÄe Milenka GenÄića.
Danas donosimo zanimljivu priÄu Milenka GenÄića o poÄetku rada srbobranske odnosno sentomaške pošte, koja je poÄela sa radom 1798.godine.
RSS 2.0 - FeedPowered by Koobi:CMS 7.72 © Bitskin® Webdesign