Srbobran.net web portal


http://www.srbobran.net/news/1/1188/srbobran-stoji-kao-gospodinmirandostojanstvenponosan/

Verzija za tampu / To Screenview



SRBOBRAN STOJI KAO GOSPODIN, MIRAN, DOSTOJANSTVEN, PONOSAN...


Za Srbobran.net novogodišnji intervju ekskluzivno je dao predsednik opštine, Radivoj Paroški. U njemu otkriva niz zanimljivih detalja iz svoje političke karijere, način na koji razmišlja o Srbobranu i Srbobrancima, šta je dobio, a šta izgubio od kako je "prvi među nama", ali i zbog čega poštuje onu narodnu izreku "tri puta meri, jednom seci"...


Na mesto predsednika opštine Srbobran izabran je nakon što je njegov predhodnik Neško Čestić podneo neopozivu ostavku. Bilo je to četvrtog jula, baš na dan, koji je ne tako davno, u našoj nekadašnjoj državi Jugoslaviji proslavljan i obeležavan kao Dan borca. Ispred vas je prvi intervju aktuelnog predsednika opštine za naš portal.

Paroški ima manire, potvrdiće mnogi, kao i da je kulturan, obrazovan i porodičan čovek. U mladosti bavio se sportom i mnogi ga se sećaju kao čvrstog igrača u dresu nekadašnjeg fudbalskog kluba Elan. Rano je ušao u politiku i dosta mlad obavljao je vodeće funkcije u opštini. Uvek je važio za umerenog i promišljenog političara. Mnogi smatraju da teško donosi odluke i da mu je to mana. Drugi opet tvrde da nije brzoplet i da je to njegov veliki kvalitet, da se drži izreke "tiha voda breg roni". Ne daje laka obećanja i poštuje dogovore. Principijelan, neki misle i previše za politiku, racionalan i ambiciozan, čvrsto stoji na svojim nogama. Neki tvrde da ga je na mesto predsednika opštine preporučilo prezime i starosedelačka pozicija, drugi opet tvrde da je predsednik postao kao pouzdan partijski igrač i neko ko poznaje sistem, dok treći tvrde da su to gluposti i da je on zapravo na mesto predsednika došao isključivo svojim kvalitetima, dokazanim i marljivim radom koji ga je preporučio za tu funkciju. Bez pretenzija da odgovorimo na pitanje ko je Radivoj Paroški ušli smo u ovaj intervju, ali sa željom da ga ipak bolje upoznamo. Intervju koji smo dobili ipak delimično odgovara na pitanje, ko je Radivoj Paroški i na koji način razmišlja.  

- Ima taj čuveni citat Ive Andrića u kome on kaže: „Dođe vreme kada pametni zaćute, budale progovore, a fukara se obogati.“ Čini mi se da je prikladno da ga spomenem na početku ovog našeg intrvjua, sećajući se vašeg,kako ste sami tada rekli, iskoraka iz sumraka. Bilo je to 2009.godine, kada ste nakon gotovo čitave decenije ćutanja, doneli odluku da više ne ćutite i obratili se javnosti. Napisali ste tada: „Uhvatio sam sebe u intelektualnoj pasivnosti koja me je zabolela. Moram se pomeriti, ne mogu više pasivno posmatrati ono što se dešava oko mene. Imam snage i moći da kažem ono što mislim, nesputano, pošteno, verujući da ću biti jedan od mnogih koji su rešili da promene vazduh koji udišu.“ Bio je to očigledno nagoveštaj onoga što će uslediti nekoliko godina kasnije, a to je Vaš politički angažman i povratak u politiku. Da li se vazduh koji udišemo, suštinski promenio, ili još uvek živimo u vremenu zabluda, kako ste tada mislili?


- Taj tekst me vraća, veoma živo, u vreme kada su se u Srbobranu dešavale čudne stvari u pogledu njegovog vođenja, kvazigazdačkog, ili bolje rečeno bahatog rukovođenja opštinom ali i celom državom. Tada sam zaista mislio samo o svom intelektualnom angažmanu, otvarajući blog koji je skoro idealno sredstvo putem koga je moguće veoma lako uključiti javnost i stupiti u interaktivnu komunikaciju sa veliki brojem ljudi koji različito misle. Nisam ni u jednom momentu razmišljao o vraćanju u politiku. Možda je to tako tada izgledalo, ali to nisam želeo. Želeo sam da ukažem na određene nedoslednosti, probleme, bahato ponašanje, rasipništvo, shvatanje politike kao primitivnog sredstva za ostvarivanje ličnih interesa. Namera mi je bila da kroz tekstove ukažem i na širi društveni kontekst. Vrlo brzo sam shvatio da sam upao u zamku politiziranja na roglju, po bircuzima, porodičnim skupovima, uzgred protiv čega sam uvek bio, samo što je ovo drugačiji format, možda efikasniji, utoliko što je dostupan većem broju ljudi ali spor i i nedovoljno delotvoran. Bez obzira koliko je kritika ispravna, sadržajna i utemeljena u realnosti nije dovoljno efikasna u menjanju negativnih trendova, pojava, i društvenih odnosa. Ovo se vidi i na širem društvenom planu gde je inertnost inelektualne elite prisutna jedno duže vreme kod nas, ali mislim da je to stanje veoma jako na globalnom planu i ima svoj odraz u našem društvu. Dakle,ubrzo sam stao na stanovište da jedino politički angažman može da dovede do promene u sistemu društvenih odnosa, i da samo kroz uključivanje u politiku, lični angažman ima smisao i nije gubljenje vremena i isprazno filozofiranje i politiziranje.Zapravo to sam odavno znao. Sada mi se čini mi se da je taj blog bio moj pokušaj traženja rešenja izvan politike, mada je političko iskustvo, iako sam apstinirao jedno duže vreme zbog razočarenja pre svega u ljude iz političke sfere, govorilo da je politička misao i praktični politički angažman jedino delatno sredstvo, za promene na društvenom planu, u konkretnom okruženju i da se kroz njega baca drugačije svetlo na društvenu, privrednu, kulturnu i svaku drugu stvarnost.
Koliko će politika biti efikasna zavisi od ljudi koji tu politiku kreiraju i sprovode. Ljudi su nosioci i dobrog i lošeg, ljudi su ili dobri ili rđavi, i uvek je tako bilo, samo su različite okolnosti u kojima se manifestuje ljudskost ili njegova suprotnost. Vidim mnoge dobre ljude u politici, to govori da su shvatili svoje učešće u političkom životu i da oni doprinose da se stvari menjaju, da se dese promene koje će dovesti do kvalitetnog pomaka. Zato i mislim da je vazduh koji udišemo sada čistiji ali daleko od onog kojeg bih želeo da udišem.  To je zato što još uvek postoje prepreke u ponašanju i načinu razmišljanja, nešto što sprečava da se otvore širi vidici. Tako još uvek imamo neadekvatan kritički odnos prema ukupnom dešavanju i potezima koju recimo, povlači vlast. Od vlasti se uvek očekuje da bude odgovorna, da radi ispravno, da daje dobre rezultate i to je sasvim prirodno, i naravno, sasvim je prirodno kada se dešavaju suprotne stvari i za njih treba naći pravi kritički odnos. Ali zar zaista, ništa nije dobro?! To je prosto nemoguće. Uvek treba isticati dobre strane i dobre odluke koje su u interesu ljudi i kritikovati loše, ali kritikovati radi kritike i prikupljati jeftine političke poene, dugoročno, ne daje rezultate. Zbog toga mislim da ne postoji kreativni, kritički, politički stav a to proizvodi neminovno, zaprljane, političke odnose, grubosti, anticivilizacijsko ponašenje, pa onda imamo pojedinace koji nemaju argumente ili su slabi i tanki u oponiranju i jedino što im preostaje su povišeni tonovi, primitivizam i vređanje sagovornika, u najboljem slučaju. Međutim, tako ne može, niti će biti. Na kraju istina uvek pobeđuje i ona je u egzistencijalnom smislu jedino i moguća.


- Za mnoge koji su znali vašu političku prošlost, pa ako ćemo pravo i politička uverenja koja su devedesetih godina profilisana kao levičarska, bilo je veliko iznenađenje Vaš angažman i pristupanje Srpskoj naprednoj stranci. Šta je presudno uticalo na odluku da uđete u SNS i na taj način se vratite u političku arenu?


- Deo odgovora se nalazi u prethodnom. Moja odluka da pristupim Srpskoj naprednoj stranci nije bila teška ali moja odluka da se vratim u politiku nimalo nije bila laka. Nije tajna da sam i kroz svoje studije i kroz pogled na svet i praktično političko delovanje bio levičar. To nije sporno, niti bežim od toga, niti smatram da je ta ideja anahrona danas ,iako bi se o tome da li jeste ili nije moglo razgovarati sutra. Promenilo se vreme , sve je drugačije i ideološke podele iz 19. i 20. veka prosto su danas neprimenljive. Danas je tanka linija podele ili se naprosto gubi i sada stranke ulaze u koalicione odnose iako za sebe kažu da su levica, demokratski centar ili čak desnica. Ova podela postoji još samo zbog toga što stranke sebe, kroz političke programe, svrstavaju na određene ideološke pozicije ali u praktičnom radu, priča je sasvim drugačija.
Moje najveće razočarenje bilo je ne toliko u ideju, mada je izgledalo da se i ona izgubila, nego u partiju i ljude koju su tu ideju trebali da nose i pojedince koji su bili sa mnom a koji su mi okrenuli leđa, ostavljajući me na vetrometini. Zbog toga sam teško doneo odluku da se uopšte vratim u politički život. Međutim Program Srpske napredne stranke, njegov kritički odnos prema političkoj, privrednoj i društvenoj stvarnosti usmerio me je ka ovom političkom diskursu, naročito zbog toga što je stranka tada kao i sada meni delovala više kao pokret nego stranka. To ona pokazuje kroz odgovoran odnos prema problemima društva i države, velikim članstvom i simpatizerima ali što je još značajnije, ogromnom podrškom građana na svim izborima, od Mesne zajednice do izbora za predsednika države. Politički program i praktično delovanje SNS proizvelo je značajna pomeranja u privrednom i ekonomskom smislu, doprinelo političkoj stabilnosti i zaštiti vitalnih državnih interesa. Međutim, onaj ko nije realan ili dobronameran, to ne vidi ili ne želi da vidi, pada u veliki problem jer ga vreme i događaji demantuju. Volim Srbobran, volim Srbiju, u Srpskoj naprednoj stranci vidim snagu, i to ogromnu, koja je korak po korak, iz gotovo ništavila digla zemlju i obezbedila dostojanstvo njenom narodu.


- Srbobran je mesto u kome smo odrastali, učili prve korake, stasavali u ljude. Mnogi su otišli, Srbobranaca ima po celom svetu, ali mnogi su i došli u Srbobran. Kao što smo se mi menjali tako se i on menjao. Postoji doduše i drugačije mišljenje, da se Srbobran ne menja, da je sve isto decenijama. Vi ste svedok, učesnik, ali i kreator, pa Vas zbog toga pitam koje mišljenje vam je bliže? Da li se Srbobran menja i šta mu zamerate? Da li je izneverio Vaša očekivanja? Pitam Vas ovo jer znam da ste svoju sudbinu i sudbinu svoje porodice, poput mnogih vaših predaka, Paroških čvrsto vezali za Srbobran, pa smatram da imate puno pravo da odgovorite na jedno ovakvo pitanje, ali i obavezu kao prvi čovek opštine danas.


- Imam utisak da Srbobranci menjaju mišljenje o Srbobranu. Vidim veliku spremnost ljudi, bez obzira na politička opredeljenja kod mnogih, da daju svoj doprinos njegovom razvoju i afirmaciji.To je jako dobro i obećava , baca drugačije svetlo i stvara bolju atmosferu. Srbobran se menja, možda ne brzinom kojom bismo to želeli. Menja se i zbog toga što dolaze generacije koje donose novi duh, način razmišljanja, nove ideje i nove vizije. I ne može Srbobran nas da izneveri, možemo samo mi njega, ako ne koristimo sve što nam on pruža od kulturno-istorijskog nasleđa, prirodnih bogatstava, geografskog položaja i ljudskih resursa. Jednom prilikom sam rekao - hoćemo da menjamo Srbobran ali tako da on zadrži svoj duh, jer u suprotnom onda to više neće biti on i naprosto, Srbobran će uvek biti mesto sa jedinstvenom kulturom i arhitektonskim izgledom. To će čuvati oni koji žive u njemu. A ne mogu ništa da mu zamerim jer on i danas u svoj svojoj lepoti stoji kao gospodin, miran, dostojanstven, ponosan. i čeka da mu priđemo.

- Srbobranci koliko je meni poznato, oduvek imaju taj specifičan odnos prema svome mestu i čini mi se prečesto sa mrzovoljom govore o njemu i rekao bih traže dlaku u jajetu, odnosno previše su kritični prema mestu u kome žive, ali i svojim sugrađanima. Potpuno je obrnuto kad su Turinci u pitanju. Pitaću vas kao nekog ko je filozof po vokaciji, o čemu se tu radi i da li imate odgovor na pitanje šta generiše jednu takvu vrstu društvene atmosfere?


- Nije jednostavno odgovoriti na ovo pitanje. Postoje različiti uslovi i društvene okolnosti koje su uticale na ljude a ovi na stvaranje kolektivnog mnjenja kao reakcija odobravanja ili osude, podržavanja ili protivljenja pojavama i situacijama. Meni se čini da ni jedno mesto ne može da ima istovetan mentalitet. Pođimo samo od našeg okruženja Vrbas, Bečej, Temerin, Mali Iđoš ili kod nas u opštini. Tri mesta tri različita mentaliteta. To je specifikum i to treba negovati. Različitost je uvek dobra, ona osvežava, privlači, angažuje. Ne mislim da Srbobranci mrzovoljno govore o njemu, oni samo hoće da se on brže razvija i da nam svima bude bolje i lepše u njemu. Ne mogu Srbobranci da budu ljuti na Srbobran ako mu ništa ne daju, on će uzvratiti samo ako mu Srbobranci priđu na pravi način, ako svako da koliko može, tada će on velikodušno uzvratiti. Ako su Srbobranci ljuti na svoje sugrađane onda mi to izgleda kao da postoji nekakva elita koja je odvojena od ostalog sveta. Pravo je pitanje šta ti , kao pojedinac, kao Srbobranac, činiš da promeniš kod sebe ali i kod drugih i šta mi zajedno činimo Srbobranu. Postoje razni načini društvenog angažmana, to vidimo posebno u poslednje vreme i vidimo veliki broj ljudi koji zarad opšte koristi nesebično daju svoju snagu, energiju, znanje, umeće, materijalna sredstva u raznim oblastima društvenog života, od kulture, sporta, obrazovanja do humanitarnog rada. Ništa drugačije nije ni u Turiji i Nadalju. Stavovi prema životu, odnosi među ljudima , odnos prema kulturno istorijski vednostima, različiti su u sva tri mesta i na to su, kako sam rekao, uticale razne okolnosti, ratovi, društvene revolucije, prirodne kataklizme, epidemije, vladari, ljudi koji su dolazili. Međutim, u savremenoj tehnološkoj eri moguće je očekivati da mentalitet kreira mašina, veštačka inteligencija i komunikacioni sistemi, što može da bude veom pogubno. To nije samo pitanje da li hoćemo ili nećemo prihvatiti tehnološke novine. Za mene je to čisto egzistencijalno pitanje opstanka i čuvanja ljudske posebnosti. Zato je neophodno negovati sve te specifičnosti koja imaju naša mesta jer ćemo samo na takav način sačuvati ono najlepše i najdragocenije što imamo, a to je posebnost svake sredine kojoj osnovne crte daje isključivo čovek, sa svim svojim manama i vrlinama.


- Šta Vam je donela funkcija predsednika opštine, a šta vam je uzela?


- Funkcija predsednika opštine nosi sa sobom veliku odgovornost, posvećenost, kompleksne zadatke, puno rada, teških trenutka i odluka, mnoštvo problema i izazova, malo spavanja, ali i lepe trenutke u kontaktu sa čestitim ljudima, sa decom,sportistima, umetnicima, privrednicima, humanim ljudima... U prilici sam da utičem na donošenje odluka, imam veću mogućnost da pomognem ljudima, ali mi je ova funkcija uzela slobodno vreme, uzela mi je privatnost, vreme za porodicu, vreme za odmor.


- Pravimo ovaj intervju uoči Nove godine. Skupština je prihvatila i podržala Vaš predlog budžeta za 2018.godinu. Pored političke stabilnosti koja je preduslov za njegovu realizaciju, šta očekujete od naredne godine? Šta je to što ste postavili kao glavni cilj? Da li smo spremni za iskorak napred i da li Srbobran u svoj svojoj dekadenciji ima snage da napravi neki značajniji pomak? Šta je to što mu esencijalno nedostaje?


- Mislim da ste korišćenjem reči dekadencija upotrebili neadekvatnu reč kad je Srbobran u pitanju. Ako izuzmemo njegovu tragičnu sudbinu u nekoliko teških istorijskih perioda ne može se reći da je Srboran propadao, ili da sada propada, rekao bih da je zbog određenih političkih mena doživljavao usporen, ili usporeniji razvoj od nekih drugih sredina. Srbobran je uvek imao snage i dizao se iz pepela i danas ima snagu i energiju, i nije u dekadenciji. Srbobran stoji dobro, ne onako kako bismo želeli, Srbobran kreće u brži razvoj. O tome govore i zainteresovani investitori koji daju vrlo ozbiljne signale za investiranje. Srbobran ima privredu koja ima kapacitet za razvoj, i on ima kapacitet za privredni napredak. Najveći njegov potencijal je poljoprivreda. Poljoprivreda i prehrambena industrija će omogućiti da Srbobran ponovo postane jedno bogato mesto sa svojom okolinom Turijom i Nadaljom, i to će se desiti možda ranije nego što očekujemo. Glavni cilj je da u narednom periodu infrastrukturno potpuno opremimo industrijsku zonu, da je popunimo industrijskim pogonima, da se obezbedi veće zapošljavanje, da omogućimo brži razvoj poljoprivrede kroz izgradnju akumulacije na Krivaji i proširenje zalivnog sistema, kao i podsticaj razvoja intenzivnih grana poljoprivrede i na njih naslonjene prerađivačke industrije.
Ako Srbobran može danas da obezbedi besplatan autobuski prevoz za svoje građane, besplatan gradski prevoz za učenike i građane,besplatan odlazak za učenike, sportiste, ratne vojne invalide, penzionere i druge kategorije građana u Sutomore, besplatnu semensku pšenicu za svoje paore, besplatno klizalište za sve građane, onda Srbobran ima snagu, energiju, razvojni potencijal.


- Da li ste samokritični? Postavljam vam ovo pitanje, svestan da će zvučati anahrono, jer živimo u jednom vremenu grabeža, kada su mnogi spremni da gaze preko leševa zarad materijalnih vrednosti. Koliko preispitujete svoje odluke, da li uopšte imate vremena za to?

- Ako se pod preispitivanjem odluka radi o prispitivanju pre njenog donošenja oda je to uvek, "tri puta meri jednom seci" mada, vrlo često preispitujem već donete odluke. To me možda usporava ali ali mi je važno da budem dosta siguran kada odlučujem. Uvek preispitujem svoje odluke. To činim od kako znam za sebe. Nije mi problem da promenim odluku kada zaključim da je treba promeniti, samo je problem kada donesem odluku a ne mogu da je promenim, onda nastaje problem. Ne želim da se ogrešim o čoveka. Samokritičan sam više nego što bi trebalo. To mi često oduzima vedrinu.


- Kako birate svoje saradnike, ljude na koje se oslanjate i šta je ono što prvenstveno tražite od njih?


- Pripadam velikoj stranci. Iz nje se regrutuju kadrovi, mada imamo i nestranačke kadrove kao što je član veća zadužen za poljoprivredu, a tu su i koalicioni partneri. Važno mi je da saradnik za oblast za koju je zadužen bude na svom terenu, da zna posao, da mogu da se oslonim na njega i da postoji međusobno poverenje. Tražim rad, insistiram na angažovanosti i odgovornosti. Nije uvek jednostavno, postoje problemi, iskušenja, dolazi i do opuštanja. Uvek je bilo da neko vuče više a neko manje, mada se na kraju sve dovede u red.


- O čemu maštate i da li sanjate?


- Maštam o vremenu kada će politika biti nezanimljiva oblast društvenog života ali efikasna, baš onako kao što je dobar fudbalski sudija onaj koje je neprimetan na terenu. Mislim da se ne razlikujem od drugih , sanjam i ružne i lepe snove mada u poslednje vreme čini mi se da ne prestajem.


- Koji je vaš životni moto?


- Svaki dan je novi dan i novi početak.


- Za kraj ovog razgovora ako izuzmemo Vaš dolazak na mesto predsednika opštine po čemu ćete pamtiti 2017.godinu?


- Napravili smo jedan iskorak kada je u pitanju olakšavanje života našim građanima. Tu pre svega mislim na obezbeđenje besplatnog prevoza u autobuskom saobraćaju na teritoriji opštine, obezbeđenjem besplatnog prevoza učenika, obezbeđenje besplatne semenske pšenice za poljoprivrednike. Subvencije za razvoj mikro, malih, srednjih , preduzeća i preduzetnika, program za subvenciju u poljoprivredi i subvencionisanje komunalnih troškova za ratne vojne invalide, najugroženije, učesnike rata i penzionere. Time pokazujemo odgovoran odnos prema trošenju budžetskog novca, odnosno to je direktno vraćanje novca poreskim obveznicima, građanima, kroz razne vidove pomoći i poboljšanja životnih uslova. Želim posebno da istaknem da je ove godine, posle dužeg vremena, došlo do većeg zapošljavanja građana opštine Srbobran.
Moram da pomenem, za mene, vrlo uspešno organizovane manifestacije - Petrovdanski dani kulture, obeležavanje Dana opštine i dodelu pesničke nagrade Lenkon prsten.


- Predsedniče hvala Vam što ste odvojili vreme za posetioce našeg portala i nadam se da će 2018.godina biti jedna od onih koju ćemo pamtiti kao godinu koja je donela pozitivne promene u našu opštinu, a Vama želim u ime naših posetilaca zdravlje i sreću i da se našalim, za ostalo se već nekako snađite sami.

- Hvala lepo, najvažnija poruka koju upućujem građanima je da ćemo učiniti sve da nam se opština brže razvija, da ostvarimo zacrtane planove i da nam sledeća godina donese veće zapošljavanje, povećani standard građana i da Srbobran postane poželjno mesto za život.
Svim sugrađanima, žiteljima opštine Srbobran, želim zdravlje, blagostanje, mnogo uspeha i radosnih trenutaka, sreće i svako dobro.

S.Š.
 





Powered by Koobi:CMS 7.72 © Bitskin® Webdesign