TATJANA PREDSTAVILA "PREOKRET" U MAĐARSKOJ!
Četvrta knjiga koju je napisala Tatjana Vujanić promovisana je 05.06.2016 u Mohaču (Mađarska).
"Preokret" je četvrto spisateljsko delo Tatjane Vujanić iz Nadalja. Nakon nekoliko promocija "na domaćem terenu", u krugu prijatelja i ljubitelja lepe reči, u Mohaču, u Mađarskoj o knjizi je govorio profesor Pavle Papulin, a priče iz knjige sama autorka.
Kako nastaju tvoje priče?
Volim da čujem neku anegdoticu ili kratku priču, koju literarno proširim i obradim. Posmatram ljude oko sebe i emocije koje neki događaj izazove u meni pretočim u priču. I to je početak. Tada sledi meni najdraži deo, a to je pisanje. Trudim se da priču započnem uvodom kojim zgrabim čitaoca i učinim ga zainteresovanim da sazna šta će se desiti kasnije. Svako pisano delo mora imati poruku ili nit misli koje se provlače kroz njega, i ta tema je ram onoga oko čega se vrte radnja i likovi. Kratke priče pokrivaju veoma kratak vremenski period. To može biti jedan običan događaj važan u životu glavnog junaka, ali priča može biti smeštena i u jednom danu, čak u samo jednom satu. Zbog toga što na raspolaganju imam ograničen broj reči da prenesem poruku, moram pažljivo izabrati mesto na kome se radnja odvija. Trudim se da to budu obična mesta na kojima čitalac može sebe zamisliti. Pažljivo odaberem likove, najviše tri lika koja smestim u priču. Dijalozima, odnosno razgovoru, pridajem veliki značaj. Svaka reč koju stavim u usta svojih junaka mora doprineti objašnjavanju teme. Poslednji korak je da prikažem čitaocu na koji način moji junaci reševeju nastali problem.
U svakoj priči ima preokreta, da li je to slučajnost ili namera?
Naziv knjige je PREOKRET, a to je ujedno naziv i jedne od priča. Iščitavajući knjigu, shvatila sam da, Iako se priče razlikuju, u svakoj od njih je prisutan jedan momenat, a to je preokret u životu mojih junaka. Kada likovi iz pripovetki shvate da idu pogrešnim putem, stanu i ne nastave da idu njime. Ne traže rešenje u drugoj osobi, već uviđaju svoje greške i pokušavaju da ih sami isprave. I tada sledi preokret u priči. Sami odlučujemo da menjamo neke svoje životne navike. Svesni smo da ne možemo baš odjednom da promenimo dotadašnji način života, nego to biva postepeno i ta postepenost je znak temeljnosti naših promena. Likovi iz mojih priča su stvarni, a životne priče istinite. Samo sam ih malo doradila i literarno obradila.
Vaspitno i obrazovno utičeš na likove iz romana, da li sam u pravu?
Vaspitno i obrazovno učim svoje junake kako da postupaju u određenim situacijama. Moji likovi umeju da se samoposmatraju. Kada se pojavi neki problem ne traže rešenje u drugoj osobi, nego sami priznaju sebi da su krivi i reše problem. Moj stav prema životu je pozitivan. Takvi su i moji likovi.
Evo i POGOVOR profesora Pavla Papulina:
Posle dva romana Tatjana Vujanić se pojavljuje sa zbirkom od dvadeset kratkih pripovedaka. Spisateljicu u njima najviše interesuju pojedinačne sudbine I to u njihovom interakcijskom odnosu. Iznenadni obrti u odnosima među njima su osnova dramatike svake pripovetke. U tim preokretima skoro uvek pobeđuje zdrava strana života.
Od svih tema Vujanićevu najviše zanima ljubav između muškarca i žene. Više od polovine pripovedaka u zbirci posvećene su ovoj temi.Još konkretnije rečeno, autorku isključivo zanima proces nastajanja ili nestajanja neke ljubavi. U opisima navedenih stanja nastale su najbolje stranice ove, inače, vrlo dobre zbirke.
U ostalim pripovetkama obrađuju se neke od savremenih tema u kojima se analizira kolika je moć ili nemoć pojedinca kada se nađu pred velikim životnim izazovima. Navešćemo neke primere: čovek za volanom; borba za sticanje novih spasonosnih navika; muke onih koji tek ulaze u zreliji život i muke onih koji iz njega izlaze; kako preživeti stid pred samim sobom I dr.
Tatjana Vujanić je vidno napredovala u psihološkim analizama svojih junaka. Najbolje stranice ovakvog sadržaja sigurno su dugo i mukotrpno nastajale. I baš zahvaljujući njima možemo reći da spisateljica ide putem vidnog I sigurnog literarnog sazrevanja.
Profesor književnosti Pavle Papulin
O AUTORU
TATJANA VUJANIĆ, rođena je 30. januara 1978. godine u Srbobranu. Živi i stvara u Nadalju. Stvaralačkim radom se bavi od ranog detinjstva. Pored pisanja zaljubljena je u svoju porodicu, koja joj je podrška za njene avanture u stvaralačkim i istraživačkim poduhvatima. U prozi pronalazi sebe.
Godine 2010.te, objavila je prvi roman “PROZOR DUŠE”.
Godine 2011.te, u Bijeljini, u časopisu za književnost, nauku i kulturu “SRPSKA VILA” objavljena je priča “LJUBAV POD LUPOM”, a 2012. priče “POVRATAK” i “OGLEDALO”.
Član je Saveza književnika u otadžbini i rasejanju (SKOR) u Novom Sadu i “Zadužbine Bore Latinovića” u Kuli.
U zbornicima SAZVEŽĐE (SKOR) objavljene su priče: „DA NE ČUJE ZLO“, „LJUBAV“ i „OGLEDALO“.
Godine 2013. objavila je drugi roman „LJUBAV JE I PRIJATELJSTVO“.
Godine 2015. objavila je monografiju sekcije modernog plesa „Zvezdice“ pod nazivom „PUT DO ZVEZDA“.
Još nekoliko priča je objavljeno u zbornicima i časopisima.
Postavio: Srbobran.net dana 2016.06.08 |
Komentar na ovu vest mogu ostaviti samo registrovani korisnici našeg portala!