Izvoze 30% proizvodnje

Krajem prošle nedelje posetili smo "Srbobranski mlin" D.o.o. u želji da široj javnosti predstavimo ovu uspešnu firmu. Dočekao nas je ljubazni domaćin, direktor i vlasnik dipl.ing. Julijan Rac, koji je u Srbobran "poslom" došao 2004.godine, kada je u zakup sa svojim tadašnjim ortakom - kolegom Zoranom Radovićem uzeo srbobransku špiritanu.Nakon tri godine kupili su i privatizovali ovaj deo nekadašnjeg Elana, da bi se 2009.godine podelili, kada se i formira firma "Srbobranski mlin" od kada je na njenom čelu Julijan Rac.

- Krenuo sam sa 24 radnika, a danas Srbobranski mlin zapošljava 32 ljudi. U principu mlin je bio dosta dobro očuvan, čulo se za srbobransko brašno, tu je već postojala određena tradicija i to mi je u početku dosta pomoglo na domaćem tržištu. Naročito je bilo od pomoći kada je ušurna meljava u pitanju. To je nešto što i danas jako dobro funkcioniše, ima dosta zainteresovanih, rekao bih, u širem okruženju. Što se tiče izvoza to je segment poslovanja koji smo razvijali samostalno od 2007.godine, tako da sada Srbobranski mlin, uglavnom u zemlje u okruženju, izvozi oko 30% svojih proizvoda, govoreći o poslovanju firme kazao je za Srbobran.net Rac, a na naše pitanje oko kapaciteta odgovara:



- Gledamo da proizvodni kapacitet povećamo, ali ne po svaku cenu. Ukupan kapacitet mlina je 50 tona pšenice na dan. Trenutno nije iskorišćen do kraja. U principu nedostaje razrada tržišta. Problem je nelikvidnost u državi i slaba naplata i iz tog razloga nismo forsirali prodaju zbog nenaplaćenih potraživanja i slabe kupovne moći. Problem je kada pšenicu morate da platite avnsno, a robu dajete na odloženo plaćanje i onda jednostavno "kaskate". Morate da se zadužujete kod banaka, a sa druge strane čekate vaše pare. Zato smo napravili kompromis, da radimo samo sa sigurnim kupcima, koliko god je to moguće, tako da mlin ne radi punim kapacitetom.

Da li ste zadovoljni cenom brašna?

- Jesmo, cena je korektna i tržišna u odnosu na cenu pšenice. Imali smo problema u martu sa uredbom koja je doneta, a koja je sankcionisala izvoz brašna, ali Udruženje mlinarske industrije je reagovalo i skrenuli smo pažnju nadležnom ministru da ta uredba nije dobra za mlinarsku industriju, tako da je ta uredba povučena. Danas baš šaljemo prvi kamion za Crnu Goru, ali u martu su se posledice ove uredbe baš osetile.

Srbobransko brašno je prepoznatljiv brend i sigurno generalno doprinosi afirmaciji naše sredine. Utoliko pitao bih vas koja je to pozicija koju vi danas zauzimate u okviru mlinarske industrije u Srbiji?

- Mi spadamo u red srednjih mlinova, jer poznato je da gotovo svako selo ima mlin. Postoje ovi veliki mlinovi koji imaju kapacitete sa preko 200 tona pšenice na dan, tako da mi sa naših 50 spadamo u red srednjih mlinova.

Često se čuje da je Srbobransko brašno među najboljim na tržištu. Šta je to što određuje kvalitet?

- Normalno, pšenica je ta koja određuje kvalitet brašna, a zatim sama tehnologija izmeljavanja, daje specifičan, kako bih rekao, šmek svemu tome. Postoji ustaljena tehnologija, ali to je već posebna priča. Svakako postoji specifičnost koju mi negujemo kod srbobranskog brašna, nešto na čega su ljudi navikli. Pogotovo kod brašna tip 400, koje nije ni oštro, ali ni mekano, nego je univerzalno, tako da može da se koristi i za testenine i kolače, tako da ima svoju specifičnost.

Kakav je vaš odnos sa lokalnim pekarima?

- Uglavnom dobro sarađujemo sa svim većim pekarama, praktično sa 90% pekara korektno radimo. Tu mislim na pekare "Paroški", "Fulajtar", "DB Internacinal", "Dragin" i sa svima imamo korektne odnose, tu smo na lokalu i mislim da je to normalno.

Naš sagovornik kaže da je generalno zadovoljan, što se tiče posla i postignutim za ove dve godine koliko samostalno vodi Srbobranki mlin. Pre nego što je došao u Srbobran Julijan Rac (oženjen, otac dvoje dece, živi u Ruskom Krsturu) je kao tehnolog proveo 20 godina u industriji alkohola i kaže da mu je nakon dve decenije baš prijala promena i ulazak u mlinarsku industriju.

- Jeste bilo na početku "majko moja, gde sad ja u brašno"!  Učio sam mnogo, ali ispalo je dobro. Kada sam došao, trebalo je dosta toga raditi, prilagoditi se tržištu i ipak neke novine uraditi kod same proizvodnje. U prvom redu kod pakovanja. Uveli smo ventil vreće, zatim utovar u rinfuzi, pakovanje na palete itd. Sada smo u postupku uvođenja Hasapa, što je obaveza, ali i mimo toga, naš cilj je da brašno koje proizvodimo bude zdravstveno bezbedno. Izmenuli smo kompletnu stolariju u mlinu, a plan za budućnost je da napravimo sopstvene silose, pošto mi to nemamo. Trenutno smo u zakupu, u silosima na Fabrici stočne hrane i to nam je veliki problem, jer jedan mlin teško može da radi bez sopstvenih silosa.Takođe u planu je adaptacija još jednog dela objekata, želimo da proširimo magacin gotovih proizvoda, da formiramo laboratoriju, novi sanitarni čvor za radnike itd.

Na pitanje koliko ova ekonomska kriza u državi utiče na investicije Rac odgovara:

- U principu, važno je samo dobro obraditi tržište. Mi smo se tu kadrovski ojačali, doveli smo kod nas komercijalnog direktora iz Žito Bačke iz Kule, tako da smo se u tom domenu pojačali. Nije problem investirati, ako vi imate maksimalnu proizvodnju i sigurnu naplatu, ali treba do toga doći. Mnogo elemenata je tu povezano i traži se dobra organizacija. Ako to sve imate onda investiranje nije problem.

"Srbobranski mlin" je za ovih par godina sebe pozicionirala i kao društveno odgovornu firmu, tako da dosta pomaže gde je to potrebno i koliko može. Napravili su saradnju sa Udruženjem penzionera, tako da njihovo brašno penzioneri mogu da kupe na rate, zatim pomažu ženski košarkaški klub Srbobran, kao i mnoge druge neprofitne organizacije i udruženja, kao i manifestacije koje se održavaju u našoj sredini.

- Pomažemo koliko možemo i koliko nam to sredstva dozvoljavaju, ovde radimo, naši radnici žive ovde, pa red je i da se pomogne nešto ovoj sredini, kaže Rac.

S.Š.