Priča o hlebu

Za početak ovog teksta jedan vic koji govori koliko je hleb važan u ishrani čovečanstva: 

Umre vlasnik Koka Kole i pošto je činio mnoga dobra dela, pomagao siromašnima i bolesnima, podržavao mnoge humanitrne akcije, naravno dobije ulaznicu za raj. Kada je stigao na prijavnicu, predstavi se ko je, šta je i pošto je bio za života vrlo ugledna ličnost, anđeli koji dočekuju na vratima raja, odmah ga pošalju kod Svetog Petra. Kada je došao kod njega, Sveti Petar mu poželi dobrodošlicu i pošto je bivši "gazda na čuveno piće" sve samo ne običan građanin, Sveti Petar mu kaže da može da poželi jednu specijalnu želju i da će mu biti ispunjena. Novi stanovnik raja ljubazno se zahvali i skromno kaže da je on sve želje ispunio sebi za života, ali da bi ipak voleo kad bi moglo nekako da se, eto u Očenaš - glavnu Hrišćansku molitvu ubaci nekako, u onom delu, gde kaže: Hleb naš daj nam danas, recimo - Hleb naš i Koka Kolu daj nam danas... Ako to može bio bi neizmerno zahvalan, njemu lično ne treba ništa, ali eto, to bi mu značilo i dalo mesta duši...



Sveti Petar se zamisli, razmišlja i konačno reče da on takvu odluku, ipak ne može da donese, nego da ode ovaj skroz gore na sprat kod Boga lično, pa da njega pita. I ode ovaj gore, pozdravi se sa Svevišnjim, objasni zašto ga je Sveti Petar poslao i Bog mu odgovori uz blaženi osmeh, da principijelno to nije problem, ali da predhodno ipak mora da vidi sa pekarima pošto su oni zakupili taj deo Očenaša pa ne bi hteo da pravi problem....

Idemo sada na jednu ozbiljniju priču:

Crni hleb sa raznim dodacima najčešći je izbor osoba koje brinu o zdravlju

Hleb spada među najstarije pripremanu hranu, a jeo se još 12 000 godina pre Hrista kada se radio od vode i divljih žitarica. Iako je kroz istoriju važilo pravilo što tamniji hleb to niži socijalni status osobe koja ga jede, danas crni hleb jedu oni koji vode računa o ishrani. Ovde ćete saznati kako se pripremao hleb kroz istoriju, ko je zaslužan za njegov procvat i evo odgovora na pitanje - koja je vrsta hlebanajbolja za vaše zdravlje

Egipćani zaslužni za prvi moderan hleb

Put od žitarica do brašna, od brašna do korištenja kvaščevih gljivica u pripremi testa, od testa do ispečenog hleba je jedna od fascinatnijih priča o čovekovoj inovativnosti. Istorija hleba je, zapravo, istorija civilizacije, jer je kultiviranje žitarica omogućilo prelazak iz lovačkog i nomadskog stila života ka poljoprivredi i formiranju gradova. 

  Sponzor Pekara HIT (Photo D.M.)

Iako je hleb jedna od najstarije pripremane hrane, njegovo pravo poreklo još je uvek nepoznato. Utvrđeno je, međutim, da je hleb pravljen još 12 000 godina pre Hrista, od vode i divljih žitarica, verojatno preteča današnje pšenice, zdrobljenih i pečenih na kamenim pločama u pećinama. Tadašnji hleb je više nalikovao na pogače nego na ono što mi danas nazivamo hlebom.



Prekretnica u razvoju hleba veže se za Egipćane i razdoblje od 4.000 do 1.000 godina pre Hrista. Oni su, naime, otkrili da ukoliko testu, koje su pripremali mešanjem brašna i vode, dodaju kvasac hleb postaje mekši i poprima veći volumen. To je bio prvi uistinu moderan hleb kakav se i danas pravi. Egipćani su bili toliko inovativni da su čak započeli i proizvodnju pekarskog kvasca. Oni su prvi započeli rafiniranje s ciljem uklanjanja "nečistoća". U hleb su dodavali susam, med i voće.

Antičko doba - zlatno doba hleba

Kao i mnoge druge namernice, hleb je u Evropu stigao iz Egipta preko antičkih Grka. Poznato je da su Grci uživali u raznim oblicima hleba, a rado su mu dodavali ulje i med. O važnosti hleba za tadašnju populaciju svedoče i brojne izjave poznatih grčkih mislilaca, a već je tada Hipokrat isticao kako nije svejedno jedemo li beli ili crni hleb.

"Tehnologiju" proizvodnje hleba od Grka su preuzeli Rimljani u čijim je rukama doživio pravi procvat. Upravo su u Rimu osnovani prvi pekarski cehovi i pekari su dobili zaseban zanat. Pekarski cehovi su bili toliko moćni i cenjeni da čak nisu dopuštali deci pekara da se bave bilo kojim drugim poslom osim proizvodnje pekarskih proizvoda. U tadašnje vreme pekari su uživali posebne povlastice – bili su jedini zanat koji nije bio robovski već slobodan.

"Mračno doba" hleba

Rani srednji vek bilo je nemilosrdno doba za običan narod, po pitanju svega pa tako i po pitanju proizvodnje i konzumacije hleba. Hleb je bila jedna od retkih namernica koja im je omogućila da uopše prežive to mračno doba. Peći za pečenje hleba su imali samo manastiri i vlastela, gde je sirotinja, naravno za naknadu, mogli da ispeče svoj hleb. Pripremali su ga od jeftinijih žitarica poput zobi, raži i ječma. Takav hleb se teško dizao i bio je vrlo taman.

Ipak, kako su stoleća prolazila hleb je ponovno postajao lakše dostupan, zahvaljujući vođama koji su, znajući da glad sa sobom nosi pobunu, dali sve od sebe da cena hleba ostane stabilna. Tako je na primer engleski kralj John još 1202. godine zakonom definisao koliko pekar može zaračunati maržu na cenu materijala. Ipak, ni najbolji zakoni nisu mogli sprečiti Francusku revoluciju kada je navodno Marija Antoaneta saznavši da se sirotinja buni zbog nedostatka hleba, izgovorila istorijsku rečenicu "Ako nemaju hleba, neka jedu kolače!"