Сахрањени супружници Чолић
Брачни пар Чолић, Рајко (77) и Анђа (85) који су извршили заједничко самоубиство вешањем у суботу у предвечерје, сахрањени су јуче. Вест коју смо у суботу објавили одјекнула је као бомба у Србобрану, а објавили су је накнадно сви значајнији медији. Овај несвакидашњи трагични чин узнемирио је јавност и изазвао различите реакције.Рајко и Анђа Чолић, подсетићемо последње дане живота проводили су у хранитељству као штићеници овдашњег Центра за социјални рад, укључени у програм бриге о старим лицима. Очекивана реакција Центра за социјални рад десила се данас саопштењем за јавност у коме се између осталог каже:
Њих двоје су, у суботу поподне 24. септембра, одузели себи живот у дворишту породичне куће у којој су и они сами били збринути и коју су изабрали да им буде дом у овим позним годинама.
Супружници Чолић до краја 2010. године живели су од својих личних примања, Рајко је био пензионер, док је Анђа била корисник додатка за помоћ и негу другог лица (од 2005.) године и увећаног додатка за помоћ и негу другог лица (од 2006. године). Живели су као подстанари упућени једно на друго и уз сталну подршку медицинске сестре из Службе за помоћ у кући, која их је редовно обилазила. Крајем 2010. године донели су одлуку и поднели захтев за смештај у установу социјалне заштите, тако да су у Геронтолошком центру у Бечеју провели непуна два месеца.
Нису били задовољни, нису успели да се адаптирају у постојеће услове и крајем јануара 2011. године вратили су се у Србобран, у кућу из које су и отишли у дом, и која је била у процедури адаптације и продаје од стране власника. Почетком маја Рајко и Анђа нашли су стан код Бранке Бањац и обавестили нас о томе, тако да смо након периода провере свих околности успоставили право на породични смештај од 01. јула, јер је то и био најбољи начин избора где су они у потпуности препознали породицу у којој ће коначно наћи мир и дом. Партнерска криза наступила је средином августа када је Рајко Чолић напустио супругу Анђу, дао изјаву о томе да напушта Србобран у нашој служби и отишао је у Босну. Као што смо и очекивали – вратио се након петнаестак дана.
Ужас и неверица једини су начин да се објасни оно што је уследило убрзо након његовог повратка. Били су склони конфликтима, то је био њихов начин исказивања старачке тескобе и патње што нису имали дом и породицу. С друге стране, систем помоћи и подршке који смо им пружали био је довољно широк и знали су да ћемо подржати њихове одлуке, као и до сада. Септембарско поподне, када је вест стигла до нас, сви радници центра, самоиницијативно дошли су на место догађаја. Испратили смо их са члановима породице. Хлеб у социјалној заштити има „више од девет кора„ и тужни смо јер нам се чини да смо изгубили једну велику битку.
Рајко и Анђа извршили су самоубиство вешањем тако што су се обесили у дворишту куће старатељске породице Нијемчевић, о стари орах. Трагичан и страшан призор затекао је брачни пар који је бринуо о њима, када су се нешто после 18 сати , вратили из поподневне посете пријатељима.
Покојни Рајко и Анђа, умели су заједнички да изађу у шетњу, а једном таквом приликом, пре само двадесетак дана, забележени су и фотоапаратом нашег Мише Милићевића.
Ово је догађај који ће се дуго памтити и о коме ће се још говорити, али мистерија шта је то навело Рајка и Анђу да заједнички оду у смрт остаће заувек скривена.
Иначе, у Србији сваке године 1.500 особа изврши самоубиство, а готово половина од тога деси се у Војводини. Ти подаци су алармантни јер су далеко изнад европског просека. Готово да се о овим поразним подацима ни не говори, а катастрофалан податак је да се на сваких 19 сати у Војводини десе два самоубиства.
С.Ш.
Фото:Р.М.М.
| Postavio: Srbobran.net dana 2011.09.26 | | Ocena |
Glasaj
