PODSEĆANJE NA PRVOG SRPSKOG OLIMPIJCA!
Olimpijske igre u Riju su poÄele ženskim fudbalom. Otvaranje je održano 05.avgusta...
SveÄana ceremonija otvaranja ovogodišnjih Olimpijskih igara u Rio de Žaneiru održana je 5. avgusta na legendarnom stadionu Marakana, od 1:00 Äasova, uz direktan prenos na Prvom programu RTS-a.
Spektakl za pamćenje obeležio je rekordan broj zemalja uÄesnica. Ukupno je nastupilo više od 10.500 sportista iz Äak 206 svetskih zemalja, meÄ‘u kojima su se na sveÄanoj ceremoniji predstavili i takmiÄari iz naše zemlje.
Zastavu Srbije nosila je Ivana Maksimović, naša predstavnica u streljaštvu.
Dok Olimpijske igre traju, ovo je dobra prilika da se setimo MomÄila Tapavice, prvog Srbina koji je nastupio na Olimpijskim igrama.
Tapavica je roÄ‘en 1872.godine u Nadalju. On je prvi Srbin koji je nastupio na Olimpijskim igrama i to 1896 godine na prvoj Olimpijadi u Atini. TakmiÄio se u 11 sportova pod zastavom tadašnje Ugarske i osvojio je treće mesto u tenisu.
MomÄilo Tapavica je zanimljiva istorijska liÄnost koja je ostavila dubok trag. Podjednako kao u sportu bio je uspešan i profesionalno. Gimnaziju je Tapavica završio u Novom Sadu gde je i poÄeo da se bavi sportom. Nastavio je na studijama u Budimpešti i bio je vrlo uspešan atletiÄar. Pored raznih atletskih disciplina, postizao je uspehe u tenisu, rvanju i dizanju tegova, tako da je na Prvim Olimpijskim igrama kao Älan trinaestoÄlane reprezentacije Ugarske (Austrija je nastupala samostalno) uÄestvovao u 11 razliÄitih disciplina.
Istorijski spisi kažu da je imao samo jednu manu, a to je da je precenio, te godine u Atini, svoje mogućnosti, tako da ga je povreda ruke spreÄila da uzme barem još dve medalje.Po povratku u Novi Sad prestao je aktivno da se bavi sportom i nastavio je rekreativno da trenira.
Matica Srpska
Njegova profesionalna karijera je takoÄ‘e upeÄatljiva.Pošto je u Budimpešti završio studije arhitekture, projektovao je niz znaÄajnih zdanja, a jedno od svakako najpoznatijih je zgrada Matice Srpske u Novom Sadu. Nakon ženidbe 1908.godine na poziv kralja Nikole napušta Novi Sad i odlazi u Crnu Goru. Na Cetinju po njegovom projektu izgraÄ‘ene su zgrade NemaÄke ambasade i Državne banke Crne Gore. U Herceg Novom projektovao je hotel "Boka", ali on je stradao u zemljotresu 1979.godine.
MomÄilo Tapavica ima spomen kuću u Herceg Novom a poÄetkom Olimpijskih igara u Londonu, olimpijci vaterpolisti Miodrag Krivokapić i Vaso Subotić položili su venac na spomen kuću Tapavice u Herceg Novom.
MomÄilo Tapavica umro je 1949.godine u Puli, gde je bio glavni gradski projektant. U sportskoj istoriji Herceg Novog upisana su imena, sina MomÄilovog, Mirka koji je bio Älan vaterpolo kluba Jadran i ćerke Jasne koja je bila prva teniserka u ovom primorskom gradu.
Prva bista u Nadalju (S.Ä.)
Bista MomÄilu Tapavici, NadaljÄanu koji je uspeo da upiše ime u istoriju Olimpijskih igara postavljena je u Nadalju u centru sela, na inicijativu Mesne zajednice. Najpre postavljena je bista - poklon, koja nije bila, pre svega, u srazmeri sa postamentom, pa nije odavala pozitivan utisak.
Danas u Nadalju (S.Ä.)
Nakon toga na postament je postavljena bista rad akademskog slikara Dragana ŠijaÄkog, NadaljÄana koji živi i radi u Zagrebu.
| Postavio: Srbobran.net dana 2016.08.11 |
Komentar na ovu vest mogu ostaviti samo registrovani korisnici našeg portala!
Prijavi se
