PANONSKA PLANINARKA

Grosglokner... Najviša planina u Austriji, drugi najviši vrh Alpa. 3798 metara nadmorske visine. Moglo bi se reći da je za one koji se bave planinarenjem i visokogorstvom, ova gromada u obliku velikog zvona, ozbiljan izazov. Ipak, činjenice govore drugačije. Naša sugrađanka, Ljubica Debeljački, osvojila je ovaj vrh za nepuna dva dana…

Takav uspeh, rezultat je, naravno, želje, snažne volje i pripreme. Iz Ljubičine priče, saznajemo da se ona planinarenjem aktivno bavi od 2015. godine. Više godina članica je PSK “Sirig”, a završila je osnovnu planinarsku obuku i stekla diplomu Operativnog trenera u planinarstvu. Trudi se da konstantno uči, napreduje, i usavršava svoje veštine i znanja.

Kako navodi, ljubav prema prirodi i gorskim predelima, razvila je još tokom detinjstva, posećujući Zlatibor sa ocem, a, u visokogorstvu, pronašla je izazov koji joj je njenom duhu bio potreban.

“Tata je bio starešina izviđača, i svojih prvih 15 rođendana sam proslavila na Zlatiboru sa izviđačima, tako da sam dobar deo detinjstva provela u kamp kućici.” – započinje svoju priču Ljubica, nastavljajući: “Kasnije, bio mi je potreban hobi koji nudi izazov, i da se taj izazov menja, da bude fizički drugačiji. Planina je za mene veliki poduhvat, i svakom usponu prilazim na taj način, shvatajući je ozbiljno. Nju nikada ne treba podcenjivati, jer ume biti veoma surova i nedruštvena u smislu vremenskih prilika, životinjskog sveta, mogućnosti erozije i slično... Savladavanje prepreka je imperativ, kako visinskih tako i tehničkih. Ona te izvodi iz zone komfora, šireći dijapazon tvojih sposobnosti i svaki put budeš više srećan, više zadovoljan postignutim...”

Iako nijedna planina nije, kako se u narodu kaže, “mačiji kašalj”, njen skorašnji uspeh, bio je nešto posebno. Grosglokner, za našu sagovornicu, nije planina poput drugih i ne bismo pogrešili ukoliko bismo rekli da je osvajanje ovog vrha za nju bila svojevrsna prekretnica. Momenat samospoznaje, u kojem je shvatila da mnoga ograničenja, koja sami sebi namećemo, ne postoje.

Uspon na austrijski vrh bio je veliki san koji se obistinio.

 “GrossGlockner je moj prvi planinarski san. O usponu na isti slušam od kada sam počela da se bavim planinarenjem i za mene je to bila prva ozbiljnija prepreka u karijeri visokogorca. Doživljavala sam ga kao nešto prilično opasno i nedostižno u mojoj režiji. Sam uspon i planina su fizičko-tehnički prilično zahtevni, i kao i svaki odgovorni planinar, znala sam da se bez ozbiljnije fizičke pripreme ne može se ići gore.

Četvoročlana ekipa iz kluba se uputila ka Austriji u seprembru 2019. godine i uspon je trajao dva dana, zbog aklimatizacije i navikavanja organizma na visinu od preko 3000 metara nadmorske visine. Od nas četvoro jedino ja nisam bila na većoj visini, i moram priznati da sam imala izvesnu dozu straha od nepoznatog, kao i to na koji način će moje telo odreagovati.”

No, i pored svih teškoća i opravdane zabrinutosti, ispostavilo se da je ovaj planinarski podvig protekao bez značajnijih teškoća.

“Osim blage glavobolje nisam imala većih problema, te sam te nedelje 29.09.2019. u ranim jutarnjim časovima, krenula da “popnem” svoj planinarski san. I popela sam ga! Prilikom završnog uspona, po dvoje smo išli u navezama, pazili jedni na druge, i bez problema izveli planirano, uživali u divnoj panorami, i gledali u oblake sa visine.

Uigrana ekipa dostigla je svoj željeni cilj, a sve se završilo jednom nagradom koju je rečima teško zahvatiti, a koja je neprocenjiva:

Osećaj biti gore, pobediti sebe i svoje strahove je neopisiv. To je za mene ona neka žica koja te vuče da ideš dalje, da rasteš i da napreduješ. Jer planina nosi drugu vrstu energije, koja je dijametralno različita u odnosu na svakodnevni život pojedinca.”

Ljubica kaže da se na Glosgrokneru neće zaustaviti pa tako za našu sagovornicu, ostvarenje svog sna nikako nije kraj, već tek početak jedne plemenite ambicije. Nova godina nosi nove planove i vrhove koje je potrebno osvojiti, zbog čega je budućnost već uveliko u pripremi.

 “Plan za 2020-u godinu je još veći i zahtevniji od prethodnog. Naravno ako sve bude kako treba i budemo u mogućnosti. U julu mesecu, planiramo Ekspedicijski uspon na Elbrus (5642m) u Rusiji, najviši vrh Evrope. Uspon će trajati oko sedam dana, zbog aklimatizacije i veće visine. Pripreme su odavno u toku, sa svim pratećim usponima koji su neophodni da bi popeli željeno bez ikakvih problema. Uz vedro nebo i malo sreće, popećemo i to!” – saopštava nam Ljubica na samom kraju razgovora, prenoseći svoj optimizam i dobro raspoloženje i na nas koji je slušamo.

U predstojeće uspehe ove visokogorke iz Srbobrana, ne sumnjamo, i želimo joj puno sreće u svim usponima koji joj predstoje.

Marko Šijačić

 

Postavio: Administrator dana 2020.03.19

|  Ocena:

 

                                    

 

Komentar na ovu vest mogu ostaviti samo registrovani korisnici našeg portala!