Vrh

Tvoja trenutna lokacija:  Index / Info / Vesti

ČIKA MILE BOŠNJAK ME JE UVUKAO U OVU PRIČU


Bojan Brankov je trener fudbala u našoj opštini. Radi sa decom, uči ih prvim fudbalskim koracima. Monđa, kako ga zovu prijatelji, edan je od onih mladih ljudi koji se trudi, angažuje i ne očekuje da mu nešto padne sa neba.


Kako si počeo da se baviš trenerskim poslom?

- Vidi ovako, ja sam to počeo da radim sa nekih 19 godina, a sad mi je 27.  Mene je zapravo čika Mile Bošnjak uvukao u celu tu priču – počeo sam ovo da radim isprva za klub Mladost - Radost, sa decom koja su bila generacija 2000/2001-o godište. Onda sam malo radio sa Miletom i uporedo igrao fudbal. Na kraju sam shvatio da zapravo neću više da igram fudbal već da hoću da se potpuno posvetim treniranju dece. I tako je to krenulo.

Znači, iza tebe je skoro decenija bavljenja ovim poslom. Koji bi segment izdvojio kao prvi ozbiljan korak?

- Kada sam odlučio da se školujem, da to bude ambiciozno i profesionalno. Tada sam prvo uzeo UEFA “C” licencu i to se prosto kupuje. Ona je uslov da ideš dalje. Posle nje je usledila UEFA “B” licenca, za koju sam morao da idem u Novi Sad na predavanja, svakog radnog dana, mesec dana.

Da li trenerski poziv i rad sa decom traži odricanja?

- Neće ovo niko da radi i to nije bez razloga. Neće niko obavezu. To su vikendi, nema izlazaka. Ti deci moraš da daš energiju, moraš da daš celog sebe. Izadješ u subotu, malo popiješ, nije ti sutra nisi naj- naj . Ne možeš da pružiš deci ono što oni očekuju od tebe i oni to prosto osete. Moraš jako da voliš, jako je puno odricanja, trčanja, telefona.. Evo, baš sam na poslednjem turniru sendviče pravio. Uzmi brašno, trči kod pekara, maži, nosi. Sve sam radim.

Šta je sa klubom?

- Od kluba osim stadiona i prostorija nemam ništa ali da se razumemo, meni to i ne smeta jer me ovako niko ništa ne pita i niko me ne dira. Svako radi svoje i to je za mene savršen odnos. Nikad nije bilo nekih problema. Ponekad se desi da dobijemo nešto od prvog tima, npr. sad su nam dali 20 lopti.

Koliko dece trenira kod tebe?

Mondja sa svojim pulenima i svojim učiteljem Miletom Bošnjakom na poslednjem memorijalnom turniru Siniša Gavrilov

- Ima dve grupe. Jedni su stariji, 2004/5.  godište, a drugi su mladji 2007/8.  Sa prvima je isprva radio Vinković, a sa drugima Mile Bošnjak. Sa obe ekipe sada ja radim, jedino generaciju 2002/2003 vodi Gavrilov.

I kako to funkcioniše?

- Isprva je bilo malo skepse, jer, ne treba deci često menjati trenera ali eto, stvarno su me lepo prihvatili. Uvukli su mi se pod kožu, tu decu ne bih dao nema šanse. Stvarno je velika ljubav izmedju mene i njih. Jako sam zadovoljan i vidi se napredak. Sad ću ti reći, ja njih učim da ne mogu svi biti dobri fudbaleri ali da želim da postanu dobri ljudi. To je za mene neki uspeh u životu. Ne mogu svi igrati isto ali svi mogu igrati najbolje što mogu. Svi mogu težiti tome da daju svoj maksimum. To je važno, ne samo u fudbalu nego u životu. Tome pokušavam da ih naučim. Postavio sam se tako da oni meni ne moraju bukvalno ni dobar dan da kažu, nego “ćao”. Mi smo baš u nekom drugarskom odnosu, šalimo se i pričamo o svemu. I o problemima i o devojkama i što god da nam padne napamet – sve može. Oni se mene ne plaše ali se zna. Zna se da kad udjemo u svlačionicu da je tad tišina, da se tu trener sluša, da svako ima neke svoje zadatke. Postoji vreme za šalu i vreme kada se radi ozbiljno.

A odnos sa roditeljima?

- Problem je što uvek trebaju finansije. Prosto imaš velike ciljeve u glavi, a ne znaš koliko roditelji mogu da te isprate. Ali hoće da isprate, i onda se nadjemo na pola puta. Malo mi je žao kad iz Novog Sada dodju roditelji, svi, da gledaju svoju decu, a mi kada idemo negde, ili dodje neko ili niko. Tako je i na roditeljskim sastancima, uglavnom dolaze jedni isti – nikad svi. No u principu, dobro je. Ne žalim se.

Koji su ti planovi za budućnost?

- Vidi, ja imam veliku želju i planove samo što mene nema ko da ispoštuje. Ja sam tražio, pitao u klubu da li oni mene mogu da prijave da ja budem u klubu kao prijavljen trener. Da ja pokupim te članarine, dam njima, a oni mene zauzvrat prijave i daju neku platu.

Planiram da položim za “A” licencu ali i to košta. Problem su resursi i bilo bi dobro kada bi mi neko pomogao. Polako sklanjam u stranu koliko mogu, pa ćemo videti.

M.Š.



 

Postavio: Srbobran.net dana 2016.04.15

 

                                    

 

Glasaj
     

Komentar na ovu vest mogu ostaviti samo registrovani korisnici našeg portala!
 Prijavi se
PESMA DANA



Anketa
DA LI SRBIJA PROLAZI GRUPU NA SVETSKOM PRVENSTVU?






» Komentari
» Arhiva anketa
Partneri
Srbobran.net
Instagram
Centar za socijalni rad
Biblioteka
Vuk Karadzic
Agrosimsa
Nijansa
OŠ Žarko Zrenjanin Uča
Radost
Centar za sport
Lagrad
Kamen Mermer
Reklam Dizajn
Raspored sahrana
Apolon
Pc world
Petar Drapsin