IN MEMORIAM - ZAUVEK NAS JE NAPUSTILA LJILJA

Njena ljubav prema životinjama i požrtvovanost da se unesrećene životinje spasu odavno je prevazišla lokalne okvire. Njeno ime među ljubiteljima životinja izgovara se uvek sa posebnim poštovanjem i uvažavanjem.

Ona je bila ta koja je bila tu da pruži pomoć napuštenoj životinji, da je prihvati, pruži ljubav, oporavi ako je bolesna i onda da joj pronađe adekvatan dom. Njen doprinos podizanju svesti o tome koliko je važno da brinemo o životinjama je nemerljiv. Ona je bila jedan od pionira zbrinjavanja napuštenih životinja u našoj sredini i sada već imamo ozbiljan broj njenih sledbenika.

Kako je volela životinje, volela je i ljude. To jedno bez drugog retko ide. Njeno dvorište je jedno od najlepših u Srbobranu. Svoju ljubav i sve što ima delila je nesebično sa svima kojima je pomoć potrebna.

Ljubitelji životinja, pre svega pasa i mačaka zauvek će se sećati Ljilje i biće uzor mnogim mladima koji tek dolaze i žele da budu na tragu onoga što je Ljiljana radila.

Završićemo ovaj tekst jednom njenom potresnom pesmom koja sasvim oslikava sa kakvom strašću je volela i brinula o životima nezbrinutih životinja pružajući im utočište i bila njihov anđeo čuvar.

Čekaj me ja ću doći

Još jedna noć je prošla, otvaram umorne oči,
novi dan, nova nada..možda će danas doći..
Malo sam gladan i žedan, odavno nisam jeo..
i puno drugara takvih, još usput ja sam sreo.

Al’ neka..nema veze..još ima snage i moći..
još pamtim tvoje reči, čekaj me…ja ću doći..
I tako od onog dana, prošetam, pa se vratim
i čekam na istom mestu i nikako da shvatim..

Prolaze tako ljudi, svak’ ide putem svojim,
ja tražim poznato lice i mašem repićem svojim.
Neko me pomazi malo, neko i udari nogom,
al’ neka, sve će to proći i opet biću sa tobom.

Setim se onda tako, kada mi teško bude,
dolaska u tvoju kuću, među te sve nove ljude.
Svi ste se smejali jako, na dlan ruke sam stao,
rek’o si da me voliš, da nikom ne bi me dao.

A ja sam bio sretan i već tada sam znao,
da ako zatreba nekad, za tebe život bih dao.
Svud sam te pratio stalno, delili sreću i tugu
i nikom verovao nisam, kao svom najboljem drugu.

Zato mi jako čudno, bejaše onog dana,
gledao si me dugo, pa izveo iz stana.
I krenusmo u vožnju i to baš podužu neku,
puno smo ulica prošli..i most..i neku reku..

Tada smo odjednom stali, krio si od mene oči,
rek’o si da te čekam i da ćeš sigurno doći.
A ja sam ostao zbunjen, gledao dugo za tobom,
sam u nepoznatom kraju, ne znajuć’ kud bi sa sobom.

I prolazili su dani, teški, al’ hrabrio sam sebe,
u svakom čoveku što prođe, ja sam tražio tebe.
Mnogo je od tada prošlo, smenjivala se leta, zime,
kad mi je najteže bilo, dozivao sam ti ime.

Dođi..molim te, dođi.. sve biće kako treba,
ništa ti tražiti neću, čak ni koricu hleba.
Al’ tebe nema, pa nema, ja više snage nemam,
polako sklapam oči, na put se poslednji spremam.

A ako nekada i dođeš..možda i nećeš..al’ ako..
znaj, čekao sam te dugo i voleo sam te jako..
Dok zora polako sviće, ja zadnjim dahom dišem..
za oproštaj te molim, nisam mogao više..

Pre pet godina njen dom posetila je jedna mlada blogerka iz Beograda i tom prilikom napravila video priču o Ljilji. Mi smo je tada preneli i objavili, a ovom tužnom prilikom podsećamo vas na tu priču.

Neka joj je večna slava i hvala u ime svih koji su sa njom delili strast prema životinjama.

 

 

Postavio: Administrator dana 2022.05.20

 

                                    

 

Komentar na ovu vest mogu ostaviti samo registrovani korisnici našeg portala!