150 GODINA OD SMRTI DR ÄORÄA BASTIĆA
Bio je jedan od šestorice koji su nosili kovÄeg velikana srpskog jezika Vuka Karadžića. Dom zdravlja u Srbobranu neguje uspomenu na ovog velikog humanistu i mladog lekara koji je izgubio život, leÄeći svoje sugraÄ‘ane od kolere...
Doktor ÄorÄ‘e Bastić je roÄ‘en 5. marta 1839. godine u selu RiÄ‘ici, u severozapadnoj BaÄkoj. PotiÄe iz stare i veoma ugledne porodice, koju je u Vojvodinu došla iz istoÄne Hercegovine u Prvoj seobi Srba 1690. godine pod voÄ‘stvom patrijarha Arsenija ÄŒarnojevića.
Doktor ÄorÄ‘e Bastić je sahranjen na pravoslavnom groblju u Srbobranu, pre 150 godina u oktobru mesecu. Zahvalno stanovništvo Srbobrana podiglo je mladom lekaru lep nadgrobni spomenik, koji i danas postoji.
Preci ÄorÄ‘a Bastića su po dolasku u BaÄku, stupili u vojno – graniÄarsku službu. Za revnosno izvršavanje obaveza, koje su imali kao graniÄari u borbama i sukobima sa Turcima, Austrougarska im je priznala vojno plemstvo, a time i znaÄajne privilegije, koje je ovo priznanje donosilo. Na taj naÄin, Bastići su postali jedna od najuglednijih porodica u severozapadnoj BaÄkoj.
Iako bogata, ugledna i moćna, ova Äestita i voljena porodica nije pošla, poput mnogih drugih srpskih porodica, linijom odroÄ‘avanja i udaljavanja od svog naroda. Ostala je privržena širokim narodnim slojevima i u RiÄ‘ici je predstavljala pravo uporište u borbi za oÄuvanje etniÄkih, etnografskih osobenosti srpskog naroda u Austrougarskoj.
Posle razvojaÄenja i ukidanja Vojne granice i graniÄarske službe 1751. godine, već razgranata i veoma mnogobrojna porodica Bastić poÄela je kao i mnoge druge srpske porodice u Vojvodine, ekonomski slabiti i propadati. Mnogi njeni Älanovi napustili su RiÄ‘icu i raselili se po Vojvodini. Neki su se vratili u stari zaviÄaj, a veći broj ih je iselio u Rusiju. U RiÄ‘ici se najduže zadržao porodiÄni ogranak ÄorÄ‘a Bastića. Njegov otac, Stevan Bastić odselio je iz RiÄ‘ice 1841. godine i nastanio se u BeÄeju. Bio je sveštenik i protojerej pravoslavne crkve u BeÄeju. Stevan Bastić je bio siromašan, ali veoma pošten i ugledan Äovek. U BeÄeju i okolnim mestima bio je poznat kao nepomirljivi protivnik Austrougarske, koju je smatrao najvećim neprijateljem ne samo srpskog naroda u Vojvodini, već i svih jugoslovenskih naroda.
Zbog nepomirljivog stava prema Austrougarskoj i njenoj politici prema vojvoÄ‘anskim Srbima, Stevan Bastić je Äesto dolazio u otvorene sukobe sa predstavnicima austrougarskim državnim vlastima. Bio je sumnjiÄen, optuživan i progonjen.
Stevan Bastić se interesovao i za kulturna zbivanja i prilike u Vojvodini. Pratio je rad Vuka Stefanovića Karadžića na reformi književnog jezika, pisma i pravopisa. Iako svešteno lice, bio je na Vukovoj strani u borbi sa protivnicima narodnog jezika u književnosti, a najžešÄ‡i Vukov protivnik bila je crkva, na Äelu sa svemoćnim mitropolitom Stevanom Stratimirovićem. Zbog toga je sveštenik Bastić bio u stalnoj nemilosti kod Stratimirovića. U skromnoj biblioteci Bastićevog svešteniÄkog doma Vukove knjige narodnih pesama i umotvorina zauzimale su poÄasno i istaknuto mesto. U kući se govorilo samo, i iskljuÄivo, narodnim jezikom, a svi Älanovi njegove porodice morali su pisati Vukovim reformisanim pismom. U tom i takvom duhu vaspitan je Stevanov najmlaÄ‘i sin ÄorÄ‘e.
ÄorÄ‘e Bastić je osnovnu školu završio u BeÄeju, a gimnaziju u Sremskim Karlovcima i Segedinu. Već u gimnazijskoj klupi istakao se kao vatreni pobornik ideja Vuka Stefanovića Karadžića i pristalica njegove reforme srpskog književnog jezika, pisma i pravopisa.
Posle završene gimnazije, studirao je medicinu u BeÄu od 1857. do 1865. godine. U BeÄu, koji je u to vreme bio kulturni i politiÄki centar jugoslovenskih naroda, ÄorÄ‘e Bastić se, pored izuÄavanja medicinskih nauka, živo zainterosovao i za kulturna zbivanja. U malim živopisnim kafanama orijentalnog stila beÄkog kvarta Landštrase gde se, inaÄe, nalazio i Vukov stan, on se susretao sa mnogim istaknutim nauÄnicima i nosiocima kulturnog života srpskog naroda. Upoznao se i sa Äurom DaniÄićem, velikim filologom i Vukovim saradnikom. Poznanstvo sa DaniÄićem omogućilo je mladom studentu medicine da 1861. godine prvi put otvori vrata Vukovog doma. Stari nauÄnik, reformator i revolucionar bio je već pri kraju svog životnog puta i pedesetogodišnje borbe za preobražaj i procvat duhovne kulture srpskog i jugoslovenskog naroda, ali još uvek je uporno i grozniÄavo radio. Bastić je sve do Vukove smrti bio Äest i rado viÄ‘en gost u domu i porodici oca naše nove, moderne književnosti. U mladom Bastiću Vuk je nazreo darovitog Äoveka pa ga je , povremeno, uvodio u svoje složene poslove.
Budući medecinar je, ponekad, radio sa neumornim Vukom: prepisivao je tek prispele i još neobjavljene narodne pesme, sreÄ‘ivao Vukovu ogromnu jeziÄku i etnografsku graÄ‘u, itd. Sve je to doprinelo da se Bastić razvije i formira u velikog rodoljuba i pravog sina srpskog naroda. Prilikom veliÄanstvene sahrane Vuka Stefanovića Karadžića u BeÄu 1864. godine, Bastiću je, kao studentu medicine i Vukov sledbeniku, ukazana posebna i poÄasna dužnost. Bio je jedan od šestorice mladih nosilaca kovÄega sa posmrtnim ostacima Vukovim. Na Vukovom grobu, umesto voštanice, Bastić je zapalio Hadžićevo „Ogledalo“ i „Srbobran“, konzervativne listove preko kojih su Vukovi neprijatelji širili laži o Vuku kao izdajniku srpskog naroda.
ÄorÄ‘e Bastić je završio medicinske nauke krajem 1865. godine. PoÄetkom 1866. godine bio je izabran za opštinskog lekara u Srbobranu.
Srbobran je u to vreme još uvek preživljavao posledice tragiÄnog dogaÄ‘aja iz 1848. - 49. godine. U selu su se još uvek nazirali tragovi krvavih borbi i strašnih razaranja. Mnoge su kuće bile puste i porušene. Stanovništvo se vraćalo na zgarišta i mesto se polako oporavljalo, ali avet smrti i užasa još uvek je lebdela nad polupustim selom. Do Bastićevog dolaska Srbobran je imao tri opštinska lekara, koji su ovamo došli iz Austrije.
Samo nekoliko meseci posle izbora i postavljanja za opštinskog lekara, mladi Bastić se našao pred pravim, ali jedinim i najtežim zadatkom svog plemenitog poziva. U Srbobranu je neoÄekivano i naglo izbila kolera. Strašna bolest se brzo širila i neumoljivo odnosila desetine i stotine života. Uplašeni pojavom opake bolesti trojica starijih i iskusnih lekara – Austrijanaca pobegli su iz Srbobrana. Pred kolerom, sa bespomoćnim stanovništvom, ostao je samo mladi lekar, Äovek koji je bio tek na poÄetku karijere uzvišenog lekarskog poziva.
Doktor Bastić se odluÄno i hrabro uhvatio u koštac sa opakom bolešÄ‡u, koja se epidemiÄno širila i zahvatila Äitavo mesto.Radio je danonoćno i neumorno. Stizao je u svaku kuću, do svakog bolesnika. Pomagao i leÄio, koliko je to bilo moguće u tadašnjim uslovima. Isrpljen iznurujućim radom i borbom sa kolerom, doktor Bastić je i sam oboleo. Umro je 1866. godine u 27. godini života. Iako se ne zna taÄno broj umrlih u epidemiji kolere, izvesno je da je taj broj veoma veliki, ali je, isto tako, sigurno da je mladi lekar svojim požrtvovanim radom i nesebiÄnim zalaganjem u borbi protiv kolere spasao živote velikog broja obolelih.
Smrt doktora Bastića bolno je odjeknula ne samo u Srbobranu, već i u Äitavoj Vojvodini. Sve novine, koje su u to vreme izlazile u Vojvodini na srpskohrvatskom i maÄ‘arskom jeziku zabeležile su vest o smrti doktora Bastića kao tragiÄan, bolan i nenadoknadiv gubitak.
Na postolju njegovog nadgrobnog spomenika, koji se diže u vidu obeleška i simboliÄno prikazuje gašenje jednog mladog života, uklesane su sa zapadne strane, pored osnovnih podataka, i reÄi duboke zahvalnosti graÄ‘ana Srbobrana.
Na istoÄnoj ravni postolja nalaze se epitafski stihovi, kojima je omladina BaÄkog dištrikta izrazila svoju zahvalnost svom, inaÄe, veoma aktivnom i uglednom Älanu:
Priznanja naše, ovo je druže,
Na kamu ovom što ti se reže,
Nagradu vernu truda tvog,
Može ti dati samo Bog.
Sa severne strane, na ravni postolja, omladina u „Zori“, meseÄnom Äasopisu Udruženja srpske akademske omladine u BeÄu, svoju tugu i zuahvalnost izrazila je potresnim i dirljivim stihovima:
Najdraže blago, mlađani život,
SlaÄ‘anu nadu, jedini Äar,
Prinosi sjajno svetinji našoj,
Narodu svome na oltar.
Nadgrobni spomenik Doktora ÄorÄ‘a Bastića nalazi se na desnoj strani glavne aleje, stotinak metar udaljen od centralnog ulaza u pravoslavno groblje u Srbobranu.
Prof.Milivoj Tutorov (1930 - 1991)
| Postavio: Administrator dana 2016.11.03 | | Ocena: |
|
Komentar na ovu vest mogu ostaviti samo registrovani korisnici našeg portala!
Prijavi se
