DRŽAVNI PRAZNIK!

Ovo je državni praznik novijeg datuma. U Srbiji se obeležava od 2012.godine i mnogi ne znaju koliki je njegov značaj. Naime, 11.novembra 1918.godine, u željezničkom vagonu u Kompijenju, kod Pariza, Nemačka je kapitulirala i potpisala primirje sa silama Antante. Na Zapadu se od 1919. ovaj datum obeležava kao "Dan sećanja", a Srbija ga od 2012. godine slavi kao državni praznik "Dan primirja".

- Srbija  ima mnogo dobrih razloga da obeležava Dan primirja, jer je bila saveznica, pobednica, koja je prva napadnuta, nad čijim su stanovništvom napravljeni do tada neviđeni masovni zločini, i koja je srazmerno svojoj snazi doprinela konačnoj pobedi u Prvom svetskom ratu. Međutim, poražavajuće jugoslovensko iskustvo Srba i Srbije i aktuelni trenutak mnogima daju za pravo da se zapitaju zašto smo toliko i tako ginuli i zašto smo državnost jedne pobednice u Velikom ratu, koja je mogla da redefiniše i svoje granice i svoj položaj na razvalinama Austro-Ugarskog carstva na kraju rata 1918. olako i na brzinu žrtvovali zarad jugoslovenske ideje i zajedničke države - kazao je, ovim povodom, za Večernje novosti prof. dr Momčilo Pavlović, direktor Instituta za savremenu istoriju.

Srpska zastava vraćena je među pobedničke u železnički vagon u Kompijenju tek 2009. jer države Antante nisu dozvoljavale da se tu istakne jugoslovenska, a naročito ne zastava s petokrakom, pošto su pobednici u Velikom ratu bili Srbi.

Kao glavni motiv za amblem ovog praznika koristi se cvet Natalijine ramonde, koji je ugrožena vrsta u Srbiji. Ovaj cvet je u botanici poznat i kao cvet feniks. Osim ovog, u amblemu se pojavljuje i motiv trake Albanske spomenice, koja se nalazi iznad cveta. Preporuka je da se ovaj amblem nosi na reveru u nedelji koja prethodi prazniku, kao i na sam dan praznika.

– Simbolika Natalijine ramonde je višestruka, kako zbog staništa, tako i zbog imena. Uglavnom raste na istoku Srbije, ali i na planini Nidže, čiji je najviši vrh Kajmakčalan, poprište slavne bitke u Prvom svetskom ratu. Poznata je i kao cvet feniks, čak i kada se osuši, ako se zalije, može oživeti baš kao što je i Srbija vaskrsla u tom ratu. Natalijina ramonda nazvana je po kraljici Nataliji Obrenović – kaže Tanja Pušonja.

Natalijinu ramondu (Ramonda nathaliae) je u okolini Niša 1884. godine otkrio doktor Sava Petrović, a opisao je Josif Pančić. Ovaj cvet je endemska vrsta zapadnog Balkana, raste u Srbiji, Makedoniji i Grčkoj. Nalazi se na spisku retkih, ugroženih i endemičnih biljaka Evrope, a u Srbiji je strogo zaštićena vrsta. Čuva se i u Botaničkoj bašti „Jevremovac” u Beogradu. Pozadina amblema Natalijina ramonda je zelena i crna, što su boje Albanske spomenice, medalje koja se dodeljivala u spomen na povlačenje srpske vojske preko Albanije.

S.N.

 

Postavio: Administrator dana 2016.11.10

|  Ocena:

 

                                    

 

Komentar na ovu vest mogu ostaviti samo registrovani korisnici našeg portala!