HOTEL ELAN PRERASTA U TERME ELAN - BANJSKO TURISTIČKI KOMPLEKS!
Juče su svečano započeti radovi na zgradi nekadašnjeg hotela "Elan". Naime, izvođač radova krenuo je u posao kopanja bunara dubine oko 1.200 metara iz koga treba da poteče termalna voda lekovitog svojstva temperature preko 60 stepeni celzijusa.
Kada su prošle godine 27.02. predsednik opštine Radivoj Debeljački i Radomir Lojaničić gen. direktor "Rotor doo" iz Novog Sada potpisali kupoprodajni ugovor, poučeni predhodnim iskustvima kada se govorilo o budućnosti nekadašnjeg jednog od prepoznatljivih znakova Srbobrana, bilo je dosta onih koji su izrazili skepsu oko projekta revitalizacije ovog turističko ugostiteljskog objekta. Međutim kako sada stoje stvari nisu bili u pravu.
Juče su svečano počeli radovi na ovom važnom projektu za celu našu opštinu. Investitor planira da nekadašnji kapacitet soba udvostruči tako da bi objekat trebao da ima oko 100 soba, bude okružen zatvorenim i sa dva otvorena bazena sa termalnom vodom.
Kako smo čuli od investitora planirana vrednost posla je između 5 i 6 miliona evra, a budući hotel koji će po rečima Radomira Lojaničića zadržati staro ime, Srbobran bi trebalo da stavi na značajno mesto na turističkoj mapi, ali i na mapu banja i lečilišta pošto voda koja treba da poteče iz bunara čije kopanje je juče počelo ima lekovito dejstvo.
Kada počne sa radom po proračunu vlasnika u ovom banjskom kompleksu posao će dobiti između 50 i 60 radnika.
San mnogih Srobobranaca, zahvaljujući investitoru ali i opštini na dobrom izboru kupca prilikom prodaje počinje da se ostvaruje. Za tri godine ako sve bude kako je planirano trebali bi da zajednički prisustvujemo otvaranju novog hotela u Srbobranu koji će se najverovatnije zvati Terme Elan.
Naša jučerašnja objava o ovom događaju samo na društvenoj mreži Facebook imala je preko 30.000 pregleda.
Evo šta su prilikom Konferencije za medije koja je organizovana povodom početka radova na hotelu kazali predsednik opštine Srbobran, Radivoj Debeljački, Radomir Lojaničić gen. direktor "Rotor doo" iz Novog Sada i Šandor Nađ, većinski vlasnik "Rotor doo".
U prilog ovom izveštaju dodajemo članak našeg legendarnog hroničara zbivanja u Srbobranu tokom dvadesetog veka, Milenka Genčića. Njegov tekst "Deonice za osveženje" odavno je na našim stranicama, ali ovo je možda prilika da se prisetimo kako ovog članka tako i slavne prošlosti Srbobrana.
"Deonice za osveženje"
Srbobran posle prvog svetskog rata doživljava pravi ekonomski preporod. Razvija se trgovina, zanatstvo, industrija i poljoprivreda. Ulazi se u Evropu preko Budimpešte, Beča i Pariza. Najlepše modne kreacije su nosile srbobranske devojke. Nedeljni i praznični korzo je bio modna pista najlepših haljina, šešira i cipela, proizvedenih u Evropi.
Početkom 1925. godine najviđeniji srbobranci lekari, veterinari, pravnici, profesori, sveštenici, učitelji, apotekari, trgovci, zanatlije, birtaši, činovnici i ekonomi odlučili su da se u gradu na obalama Kanala Kralja Petra Prvog izgradi savremeno letnje kupatilo po ugledu na velike evropske gradove.
Novac je obezbeđen osnivanjem deoničarskog društva, a kupatilo je nazvano “Letnje kupatilo dd Srbobran”.
Na osnivačkoj skupštini prisustvovalo je 127 deoničara iz Srbobrana, kao i drugih mesta u Vojvodini i Srbiji. Izabran je Privredni upravni odbor, koji je rukovodio akcijom izgradnje kupatilom , a u koji su ušli : Žarko A. Pivnički opštinski podbeležnik, dr Todor Nikolić lekar, dr Andrija Kesler lekar, Franja Penc trgovac, Sava Čokić birtaš, svi su bili iz Srbobrana, zatim Živko Sefanović iz Parabuća, današnje Ratkovo, opštinski beležnik i dr Rudolf Bratanič, profesor iz Niša, radi nabavke građevinskog materijala za gotov novac od uplaćenih akcija i za uzimanje na veresiju.
Upravni odbor bio je primoran da veći deo materijala nabavi na veresiju, te kako novaca nije bilo u kasi deoničarskog društva, odlučeno je da se održi Vanredna skupština akcionara 7. juna 1925.godine.
Pre početka rada Vanredne skupštine, konstatovano je da su se pozivu odazvali: dr Todor Nikolić, Budislav Vojinović, Milan Ergelašev, Hausvirt Nandor, Tima Pivnički, Đoka Mudrinski, Jovan Necić, Sava Vardić, Cveta Miković,Milan Kaćanski, Dančika Kaćanski, Danilo Vardić, dr Oskar Major, Joca Simin, Stevan Vardić, Rada Vardić, Žarko Popov, Jefta Radak, Toša Kurjački, Veselin Debeljački, Antal Kiš, Pal Baranji, Bogdan Šijačić, Joca Debeljački, Andrija Mudrinski, Žarko Pivnički, Toša Manojlović, Nenad Paroški, Sava Marković, Mita Pridraški i Lazar Vučkov, svi iz Srbobrana Jovan Davild, apotekar iz Srbobrana i Novog Sada, Živko Stefanović iz Parabuća, Mita Kaćanski ratar iz Gakova, Ivan Gajić, opštinski činovnik iz Stare Pazove i dr. Rudolf Bratanić profesor iz Niša.
Na skupštini je doneto rešenje da se podigne zajam u Prvoj srpskoj zadruzi u Srbobranu od 80.000 dinara, da bi se isplatio dug društva. Upravni odbor je bio ovlašćen za podizanje zajma u zadruzi.
Organizovani upravni odbor je učinio dosta napora da se od akcionara sakupi novac za vraćanje kredita zadruzi, ali bez uspeha. Letnje kupatilo je bilo završeno sačuvao ga je Lazar Ivanov Tetak. Pored kabina bila su izgrađena i dva dečija bazena za neplivače i obala nasuta peskom.
Prihod od kupatila bio je mali i podmirivao je samo redovne troškove,održavanja kupatila.
Dug prema zadruzi od 80.000 dinara glavnice narastao je na 115.666 dinara zbog kamata i ostalih troškova.
Administracija deoničarskog društva je zatajila i zaboravila da ga upiše u trgovački registar.
Upravi odbor deoničarskog društva odlučio je da podnese tužbu, protiv 127 akcionara koji nisu izmirili sve obaveze prema zadruzi, u iznosu od 115.666 dinara . Tužba je podneta Okružnom Sudu u Novom Sadu 25.marta 1933.god.
Sudija Okružnog suda, Branislav Marić uputio je poziv za prvo ročište za 9.maj 1933.godine. Dokazni postuipak trajao je sve do 26.novembra 1934. kada je sudija doneo presudu da se tužba odbija. Sud je kostatovao da deoničarsko društvo nije registrovano, a samim tim nije ni osnovano.Celokupno potraživanje moralo se namiriti unovčavanjem kupatila.
Upravni odbor je na ime sudskih troškova advokatima iz Srbobrana i Novog Sada koji su zastupali srbobranske akcionare, bez deonica platili 32.537 dinara .
Letnje kupatilo u Srbobranu radilo je sve do 1942.godine kada ga je velika poplava potpuno uništila i nikada više nije ni obnovljeno.
Postavio: Administrator dana 2023.08.12 |
Komentar na ovu vest mogu ostaviti samo registrovani korisnici našeg portala!