HOTEL ELAN PRERASTA U TERME ELAN - BANJSKO TURISTIÄŒKI KOMPLEKS!
JuÄe su sveÄano zapoÄeti radovi na zgradi nekadašnjeg hotela "Elan". Naime, izvoÄ‘aÄ radova krenuo je u posao kopanja bunara dubine oko 1.200 metara iz koga treba da poteÄe termalna voda lekovitog svojstva temperature preko 60 stepeni celzijusa.
Kada su prošle godine 27.02. predsednik opštine Radivoj DebeljaÄki i Radomir LojaniÄić gen. direktor "Rotor doo" iz Novog Sada potpisali kupoprodajni ugovor, pouÄeni predhodnim iskustvima kada se govorilo o budućnosti nekadašnjeg jednog od prepoznatljivih znakova Srbobrana, bilo je dosta onih koji su izrazili skepsu oko projekta revitalizacije ovog turistiÄko ugostiteljskog objekta. MeÄ‘utim kako sada stoje stvari nisu bili u pravu.
JuÄe su sveÄano poÄeli radovi na ovom važnom projektu za celu našu opštinu. Investitor planira da nekadašnji kapacitet soba udvostruÄi tako da bi objekat trebao da ima oko 100 soba, bude okružen zatvorenim i sa dva otvorena bazena sa termalnom vodom.
Kako smo Äuli od investitora planirana vrednost posla je izmeÄ‘u 5 i 6 miliona evra, a budući hotel koji će po reÄima Radomira LojaniÄića zadržati staro ime, Srbobran bi trebalo da stavi na znaÄajno mesto na turistiÄkoj mapi, ali i na mapu banja i leÄilišta pošto voda koja treba da poteÄe iz bunara Äije kopanje je juÄe poÄelo ima lekovito dejstvo.
Kada poÄne sa radom po proraÄunu vlasnika u ovom banjskom kompleksu posao će dobiti izmeÄ‘u 50 i 60 radnika.
San mnogih Srobobranaca, zahvaljujući investitoru ali i opštini na dobrom izboru kupca prilikom prodaje poÄinje da se ostvaruje. Za tri godine ako sve bude kako je planirano trebali bi da zajedniÄki prisustvujemo otvaranju novog hotela u Srbobranu koji će se najverovatnije zvati Terme Elan.
Naša juÄerašnja objava o ovom dogaÄ‘aju samo na društvenoj mreži Facebook imala je preko 30.000 pregleda.
Evo šta su prilikom Konferencije za medije koja je organizovana povodom poÄetka radova na hotelu kazali predsednik opštine Srbobran, Radivoj DebeljaÄki, Radomir LojaniÄić gen. direktor "Rotor doo" iz Novog Sada i Šandor NaÄ‘, većinski vlasnik "Rotor doo".
U prilog ovom izveštaju dodajemo Älanak našeg legendarnog hroniÄara zbivanja u Srbobranu tokom dvadesetog veka, Milenka GenÄića. Njegov tekst "Deonice za osveženje" odavno je na našim stranicama, ali ovo je možda prilika da se prisetimo kako ovog Älanka tako i slavne prošlosti Srbobrana.
"Deonice za osveženje"
Srbobran posle prvog svetskog rata doživljava pravi ekonomski preporod. Razvija se trgovina, zanatstvo, industrija i poljoprivreda. Ulazi se u Evropu preko Budimpešte, BeÄa i Pariza. Najlepše modne kreacije su nosile srbobranske devojke. Nedeljni i prazniÄni korzo je bio modna pista najlepših haljina, šešira i cipela, proizvedenih u Evropi.
PoÄetkom 1925. godine najviÄ‘eniji srbobranci lekari, veterinari, pravnici, profesori, sveštenici, uÄitelji, apotekari, trgovci, zanatlije, birtaši, Äinovnici i ekonomi odluÄili su da se u gradu na obalama Kanala Kralja Petra Prvog izgradi savremeno letnje kupatilo po ugledu na velike evropske gradove.
Novac je obezbeÄ‘en osnivanjem deoniÄarskog društva, a kupatilo je nazvano “Letnje kupatilo dd Srbobran”.
Na osnivaÄkoj skupštini prisustvovalo je 127 deoniÄara iz Srbobrana, kao i drugih mesta u Vojvodini i Srbiji. Izabran je Privredni upravni odbor, koji je rukovodio akcijom izgradnje kupatilom , a u koji su ušli : Žarko A. PivniÄki opštinski podbeležnik, dr Todor Nikolić lekar, dr Andrija Kesler lekar, Franja Penc trgovac, Sava ÄŒokić birtaš, svi su bili iz Srbobrana, zatim Živko Sefanović iz Parabuća, današnje Ratkovo, opštinski beležnik i dr Rudolf BrataniÄ, profesor iz Niša, radi nabavke graÄ‘evinskog materijala za gotov novac od uplaćenih akcija i za uzimanje na veresiju.
Upravni odbor bio je primoran da veći deo materijala nabavi na veresiju, te kako novaca nije bilo u kasi deoniÄarskog društva, odluÄeno je da se održi Vanredna skupština akcionara 7. juna 1925.godine.
Pre poÄetka rada Vanredne skupštine, konstatovano je da su se pozivu odazvali: dr Todor Nikolić, Budislav Vojinović, Milan Ergelašev, Hausvirt Nandor, Tima PivniÄki, Äoka Mudrinski, Jovan Necić, Sava Vardić, Cveta Miković,Milan Kaćanski, DanÄika Kaćanski, Danilo Vardić, dr Oskar Major, Joca Simin, Stevan Vardić, Rada Vardić, Žarko Popov, Jefta Radak, Toša KurjaÄki, Veselin DebeljaÄki, Antal Kiš, Pal Baranji, Bogdan ŠijaÄić, Joca DebeljaÄki, Andrija Mudrinski, Žarko PivniÄki, Toša Manojlović, Nenad Paroški, Sava Marković, Mita Pridraški i Lazar VuÄkov, svi iz Srbobrana Jovan Davild, apotekar iz Srbobrana i Novog Sada, Živko Stefanović iz Parabuća, Mita Kaćanski ratar iz Gakova, Ivan Gajić, opštinski Äinovnik iz Stare Pazove i dr. Rudolf Bratanić profesor iz Niša.
Na skupštini je doneto rešenje da se podigne zajam u Prvoj srpskoj zadruzi u Srbobranu od 80.000 dinara, da bi se isplatio dug društva. Upravni odbor je bio ovlašÄ‡en za podizanje zajma u zadruzi.
Organizovani upravni odbor je uÄinio dosta napora da se od akcionara sakupi novac za vraćanje kredita zadruzi, ali bez uspeha. Letnje kupatilo je bilo završeno saÄuvao ga je Lazar Ivanov Tetak. Pored kabina bila su izgraÄ‘ena i dva deÄija bazena za neplivaÄe i obala nasuta peskom.
Prihod od kupatila bio je mali i podmirivao je samo redovne troškove,održavanja kupatila.
Dug prema zadruzi od 80.000 dinara glavnice narastao je na 115.666 dinara zbog kamata i ostalih troškova.
Administracija deoniÄarskog društva je zatajila i zaboravila da ga upiše u trgovaÄki registar.
Upravi odbor deoniÄarskog društva odluÄio je da podnese tužbu, protiv 127 akcionara koji nisu izmirili sve obaveze prema zadruzi, u iznosu od 115.666 dinara . Tužba je podneta Okružnom Sudu u Novom Sadu 25.marta 1933.god.
Sudija Okružnog suda, Branislav Marić uputio je poziv za prvo roÄište za 9.maj 1933.godine. Dokazni postuipak trajao je sve do 26.novembra 1934. kada je sudija doneo presudu da se tužba odbija. Sud je kostatovao da deoniÄarsko društvo nije registrovano, a samim tim nije ni osnovano.Celokupno potraživanje moralo se namiriti unovÄavanjem kupatila.
Upravni odbor je na ime sudskih troškova advokatima iz Srbobrana i Novog Sada koji su zastupali srbobranske akcionare, bez deonica platili 32.537 dinara .
Letnje kupatilo u Srbobranu radilo je sve do 1942.godine kada ga je velika poplava potpuno uništila i nikada više nije ni obnovljeno.