Vrh

Tvoja trenutna lokacija:  Index / Info / Politika

DANAS JE DRŽAVNI PRAZNIK - DAN PRIMIRJA!


Srbija od 2012. godine svečano obeležava i kao državni praznik praznuje 11. novembar, Dan primirja u Prvom svetskom ratu. Polaganjem venaca na spomen ploče sa imenima svih stradalih tokom Prvog svetskog rata, građani i rukovodstvo Opštine Srbobran, kao i predstavnici organizacija i udruženja, obeležili su danas 11. novembar - Dan primirja.


11.novembra 1918.godine, u željezničkom vagonu u Kompijenju, kod Pariza, Nemačka je kapitulirala i potpisala primirje sa silama Antante. Odredbe tog dokumenta koji je uglavnom sastavio francuski maršal i vrhovni komandant savezničkih vojski Ferdinand Foš, bile su prekid neprijateljstava, povlačenje nemačkih trupa iza granica, neuništavanje infrastrukture, razmena zarobljenika, obećanje reparacija, uništavanje nemačkih ratnih brodova i podmornica, postupanje tokom primirja.

- Dan primirja u Prvom svetskom ratu je još jedna prilika da odamo pijetet svim žrtvama, da se setimo naših predaka koji su stradali u Velikom ratu braneći naše mesto, naš narod i otadžbinu. Zbog toga smo se danas okupili u pravoslavnom hramu, u našem Srbobranu, i položili vence na spomen obeležje koje je utisnuto u zid same crkve, rekao je Radivoj Debeljački, predsednik Opštine Srbobran i dodao:

- Uvek je važno, rekao bih neophodno, da se sećamo svih naših predaka koji su svojim životima, prolivajući krv, branili pravo na slobodu i život pre svega. Ovaj dan je velik ne samo za nas, nego za celu Evropu i dobar deo sveta, zbog čega mi je drago da smo se i mi okupili u velikom broju, što smo zajednički obeležili ovaj veliki praznik, rekao je Radivoj Debeljački, predsednik Opštine Srbobran.

Na Zapadu se od 1919. ovaj datum obeležava kao "Dan sećanja", a Srbija ga od 2012. godine slavi kao državni praznik "Dan primirja".

Srpska zastava vraćena je među pobedničke u železnički vagon u Kompijenju tek 2009. jer države Antante nisu dozvoljavale da se tu istakne jugoslovenska, a naročito ne zastava s petokrakom, pošto su pobednici u Velikom ratu bili Srbi.

Kao glavni motiv za amblem ovog praznika koristi se cvet Natalijine ramonde, koji je ugrožena vrsta u Srbiji. Ovaj cvet je u botanici poznat i kao cvet feniks. Osim ovog, u amblemu se pojavljuje i motiv trake Albanske spomenice, koja se nalazi iznad cveta. Preporuka je da se ovaj amblem nosi na reveru u nedelji koja prethodi prazniku, kao i na sam dan praznika.

Simbolika Natalijine ramonde je višestruka, kako zbog staništa, tako i zbog imena. Uglavnom raste na istoku Srbije, ali i na planini Nidže, čiji je najviši vrh Kajmakčalan, poprište slavne bitke u Prvom svetskom ratu. Poznata je i kao cvet feniks, čak i kada se osuši, ako se zalije, može oživeti baš kao što je i Srbija vaskrsla u tom ratu. Natalijina ramonda nazvana je po kraljici Nataliji Obrenović.

Natalijinu ramondu (Ramonda nathaliae) je u okolini Niša 1884. godine otkrio doktor Sava Petrović, a opisao je Josif Pančić. Ovaj cvet je endemska vrsta zapadnog Balkana, raste u Srbiji, Makedoniji i Grčkoj. Nalazi se na spisku retkih, ugroženih i endemičnih biljaka Evrope, a u Srbiji je strogo zaštićena vrsta. Čuva se i u Botaničkoj bašti „Jevremovac” u Beogradu. Pozadina amblema Natalijina ramonda je zelena i crna, što su boje Albanske spomenice, medalje koja se dodeljivala u spomen na povlačenje srpske vojske preko Albanije.



 

Postavio: Administrator dana 2023.11.11

 

                                    

 

Glasaj
     

Komentar na ovu vest mogu ostaviti samo registrovani korisnici našeg portala!
 Prijavi se
PESMA DANA



Pretraga
Partneri
Oglasi
Sutomore
Srbobran.net
Instagram
Termoglas
Reklam Dizajn
Raspored sahrana
Apolon
Pc world
Old Times Pub
King
gold cakes
Minipani
Index
Ignis
Navona
Kos
Statistika







Ko je online?
clanova: 0, gostiju: 62
                              
stampaj | Powered by Koobi:CMS 7.72 © Bitskin® Webdesign | Redakcija | Lesezeichen / Weitersagen