"A GDE JE NATAŠA?!"
Ona se zove Nataša Stankov. Imala je dvojku iz likovnog u osnovnoj školi. Danas živi od slikanja. Evo priče o jednoj zanimljivoj devojci iz našeg sokaka, ali i još koječemu...
U poslednjih godinu do dve, vođeni onom narodnom “trbuhom za kruhom” srbobranska mladež ali i oni stariji sve češće napuštaju našu varošicu. Jedno vreme popularno mesto za privremeno, sezonsko zapošljavanje bila je Danska, zatim Slovačka, a od ovog leta - Srbobranci su masovnije, što bi rekao Bole iz "Crnog Gruje" - “ermigirali” na Maltu.
Da se tamo dobro zarađuje i da ima posla za one koji žele da rade, prvi je "izvalio" naš sugrađanin Drago Pantelić. Ubrzo nakon što se tamo situirao, povukao je i druge Srbobrance - svoje drugare i poznanike. Neki su se snašli i ostali na duže, a nekima sreća nije bila toliko naklonjena. Mi danas pišemo o Nataši Stankov, devojci kojoj je odlazak na Maltu bio potencijalno sudbonosan.
Na ovo stenovito ostrvo, otišla je tako, gotovo na slepo. Kao i svima bio joj je potreban posao, a pošto su već neki njeni drugari bili tamo i radili, odlučila se da i ona pokuša. Isprva je bilo gusto. Menjala je više poslova, pričala sa više poslodavaca i svugde se nešto izjalovilo. Vesela je dok objašnjava kako nije mogla da nađe uniformu za prvi dan na poslu konobara.
- Nisam imala uniformu, a kada sam je nabavila nisam imala posao. Zatim sam vratila uniformu, pa dobila posao za koji sad opet nisam imala uniformu i kada sam ponovo nabavila uniformu, više mi nije trebala jer sam počela da slikam.
Nataša je u potrazi za običnim poslovima, pronašla za sebe idealan, iznad svih očekivanja. “Iskopao” ju je jedan Nemac i ubrzo je počela da slika za njega. Ideja je bila da se zidovi kuće “okreče” umetničkim delima. Prva slika koju je uradila bio je neki “bunar sa licima”, kako kaže, ali kada se gazdina žena, inače Maltežanka, vratila tražila je da se preko toga uradi nešto drugo pošto joj se nije dopala tema, iako joj se dopalo kako je urađeno. Tako je Nataša dobila i drugi zadatak, da crta klasičan hrišćanski motiv Boga i Adama..
Uskoro bi trebala da se vrati na Maltu i završi započeto.
Natašu mnogi poznaju kao opuštenu devojku iz kraja, a oni nešto upućeniji znaju je i kao nekog ko svake godine profesionalno šminka svoje sugrađane uoči maskenbala za Noć Veštica.
No, manji broj ljudi zna da se Nataša ozbiljno bavi umetnošću.
Na početku, sa korenima u punk-kulturi, slikala je mračnije motive. Raspoložena za to da ispriča svoju priču, poslala nam je i sliku sa Merlin Mensonom koju je napravila kada je imala priliku da ga upozna u Kombank Areni u bekstejdžu, a tom prilikom mu je poklonila repliku njegove slike Miki Mausa.
Sada je nešto više orijentisana na prirodu i neki bajkoviti realizam. Ne bira materijal i tehniku i upušta se u razne kreativne projekte pri kojima koristi iscepkanu hartiju, lakove za nokte i druge neobične materijale.
Kaže da je crtuckala još “od svoje prve olovke”, a shvatila je da zna da crta nakon što je bila prva na prijemnom za srednju umetničku školu u Novom Sadu, iznenadivši i sebe i sve ostale. Ubrzo nakon toga postala je član likovnog udruženja “Art” i na republičkom takmičenju, sa svojom slikom, osvojila je drugo mesto.
Smešeći se, zamolila nas je da u celoj ovoj priči ne izostavimo da je pre toga imala dvojku iz likovnog . “Eto da i mlađi znaju da loša ocena iz likovnog nije kraj sveta.”
Ako vas neko upita gde je Nataša, sad znate - Nataša je na Malti!
M.Š.
Postavio: Administrator dana 2016.12.02 | | Ocena: |
Komentar na ovu vest mogu ostaviti samo registrovani korisnici našeg portala!