EKSKLUZIVNO!!! DAMJAN JE NAŠ JUNAK!
Da li znate ko je Damjan Manojlović? To je naš Srbobranac, ali i građanin sveta. Iz građanske porodice od oca Dušana i majke Jadranke. Rođen je 1985. godine. Po zanimanju je kuvar. Kad mu je dosadno sedne na bicikl i napravi u cugu 4.300 kilometara. Šalu na stranu, upravo se vratio sa biciklističnog ultra maratona koji je počeo u Lilu u Francuskoj, a završio u Istanbulu. Ovo je njegova priča.
Čuvena filozofkinja Ayn Rand je svojevremeno zapisala: Kreativan čovek motivisan je željom da postigne, a ne željom da pobedi druge.
Da li je Damjan ikada čuo ovu rečenicu ne znam, ali na osnovu onoga što nam je ispričao, ovo je možda rečenica koja ga najbolje opisuje i mogla bi da bude njegov moto.
Biciklistička trka "The Transcontinental Race" vozi se od 2013. godine. Okuplja bicikliste iz celog sveta. Ove godine drugi put među učesnicima je bio i naš Damjan Manojlović. Pre par dana vratio se iz Istanbula gde je bio cilj ove trke. Da bi stigao od Lila u Francuskoj do cilja trebalo mu je 19 dana 17 sati i 15 minuta. Ukupno je prešao 4.300 kilometara.
Učestvovalo je ukupno 320, a do Istambula je stiglo 130 biciklista. Ostali su odustali, kako kaže Damjan, iz različitih razloga. Važno je reći da je u trci učestvovalo i 40 žena iz celog sveta.
Ovo je jedinstvena trka koja ne dozvoljana da imate bilo kakvu podršku tokom vožnje. Potpuno ste prepušteni sami sebi. Nema zajedničke vožnje, sami se snalazite ukoliko vam se desi neki defekt, za sve što vam je potrebno morate sami da se snađete.
Od Lila do Istanbula bilo je četiri tačke gde morate da se čekirate i to do određenog vremena. Ukoliko zakasnite, trka je za vas završena. Prva je bila u Sloveniji, takoreći na Triglavu, zatim u Bosni, na planini Bjelašnici, treći CP je bio na Šar planini, na Kosovu i Metohiji i poslednji Canakale u Turskoj.
Damjan je na sva četiri mesta prošao u predviđenom vremenu. Frka je bila i trka sa vremenom na Šar planini. Tu je imao peh sa gumama, ali o tome on više priča u razgovoru koji objavljujemo, a koji smo vodili po njegovom povratku, u bašti kafea "Momento" u Srbobranu.
On nije profesionalni bicikista. Njegov bicikl je star više od deset godina, ali izdržao je. I Damjan je izdržao, mada su mnogi odustali. Imao je tokom trke problem sa tetivom, uspona i padova, fizičkih i mentalnih, ali kako kaže, sve se to prevaziđe, jer znaš da je svakim zamahom pedale cilj sve bliži.
Obojica smo se nasmejali kada je opisao svoj ulazak na trajekt u Grčkoj. Neko posebno osećanje ga je preplavilo kad je shvatio da se kreće, a da ne okreće pedale. Gotovo neverovatno mu je bilo jer iza njega su već bile hiljade kilometara.
Za trku se pripremao dva meseca. Kaže da je napravio grešku, pošto je tokom trke vrlo malo spavao, tako da nije dovoljno pripremio organizam za tu vrstu napora. Inače spavao je "po šumama i gorama" u vreći za spavanje koja je bila deo paketa koji je poneo sa sobom iz Srbobrana, uz još neke sitnice. Gume koje su se cepale, jer vozilo se i po tucaniku, nije svuda asfalt, uglavnom je kupovao tokom putovanja.
U Pljevljima je od jednog Albanca, koji ima servis za bicikle na poklon dobio flekice i lepak, pa je do Štrpca sam lepio gumu. Nije imao gumu da mu proda, pa mu je poklonio flekice i lepak. Kako kaže Damjan, ljudi koje je sretao na putu su uglavnom bili pozitivni, svi su hteli da pomognu i pružali su podršku.
Imao je malo problema sa psima u Grčkoj i to u delu gde ima dosta šakala. Bili su agresivni i imao je par bliskih susreta sa psima koji su branili svoju teritoriju. Kako kaže, u Turskoj je mislio da je završio... Naime, vozio je kroz jednu od ruralnih oblasti gde nije video druge pse osim azijskih ovčara. U jednom trenutku, negde u nekakvoj nedođiji, video je dva ogromna azijska ovčara kako kidišu na njega. Mislio je - ovo je kraj! Međutim, desilo se obrnuto, prvi koji je stigao do njega skočio je na njega i počeo da se mazi. Drugi takođe. Pao mu je kamen sa srca.
Još niz zanimljivosti prati deo razgovora koji smo vodili, a koji objavljujemo kao integralni deo ovog teksta, pa odvojite malo vremena i poslušajte šta to Damjan ima da kaže, kako je sve počelo, odakle ta ljubav prema biciklizmu i još niz zanimljivih detalja.
Damjan je naš junak. Želimo mu u budućnosti još puno trka i da mu se gume što manje buše. Za ovaj razgovor zahvalnost dugujemo zajedničkom prijatelju, slikaru Milivoju Ljubinkoviću, koji nam je dao kontakt i informaciju o Damjanovom podvigu. Evo razgovora:
S.Š.
| Postavio: Administrator dana 2024.08.21 | | Ocena: |
|
Komentar na ovu vest mogu ostaviti samo registrovani korisnici našeg portala!
Prijavi se
