PEŠTANSKO BRIJANJE
Ova priča dogodila se neposredno pred prvi svetski rat, a glavni akter bio je tadašnji poznati srbobranski trgovac Ilija Janković, a njen autor je Milenko Genčić.
Poznati srbobranski veletrgovac koji je imao radnju u centru Srbobrana, preko puta današnjeg PTC - a, nekoliko godina pred Prvi svetski rat, otišao je u Peštu da ugovori kupovinu tekstila. Čim sidje s voza, pogleda se u izlog - neobrijan! Ne može tako ići, neuredan, k poznatim peštanskim trgovcima. Zato svrati u jednu berbernicu.
Pozdravi prisutne na čistom nemačkom jeziku i sede za prvu slobodnu stolicu. Dva pomoćnika skočiše i upitaše ga takođe na nemačkom, šta želi?
Ilija je perfektno govorio nemački i mađarski, pa im lako objasni da mu treba brijanje. U to vreme svaki trgovac i zanatlija morao je znati oba jezika u Srbobranu, kako bi mogao da pruži odgovarajuću uslugu svojim mušterijama.
Jedan od pomoćnika poče da “sapuna” Iliju i reče na srpskom, pošto su oba pomoćnika bili Srbi iz Vojvodine.
- Vidi ovu švapsku njušku, i pokaza na veliki Ilijin nos.Oderi ga da upamti kako Srbin brije!
Ilija ćuti. Brijanje se završi.
- Molim da platim, reče čika Ilija, ovog puta na srpskom!
Na to oba pomoćnika zanemeše. Čika Ilija dodade:
- Pamet u glavu deco! Pazite šta radite, jer brzo možete ostati bez posla.
Čika Ilija, kao veliki kavaljer, nije zaboravio da ostavi bakšiš, a pomoćnici potpuno zbunjeni rekoše na madjarskom – “Kesenem sepen”, zaboraviše da su i oni Srbi.