POSTAVLJENI MOZAICI SVETIH APOSTOLA PAVLA I PETRA
U toku su završni radovi na postavljanju mozaika na fasadu Svetobogojavljenskog hrama SPC u Srbobranu. Na mozaicima su ikone Svetih apostola Petra i Pavla.
Oba mozaika su urađeni iz četiri dela ukupnih dimenzija dužine oko 4 i širine 1.5 metara. Mozaici su urađeni u manastiru Vaskrsenja Hristovog u Kaću. Na ponos Srbobranaca ikone su izrađene u pozlati i kako saznajemo, nakon mozaika u hramu Svetog Save, ovo su najveći u Srbiji.
Ovo je dobra prilika da se podsetimo istorijata pravoslavne crkve u Srbobranu. Crkva je izgradjena 1807.godine koju je osvetio novosadski episkop Gedeon Jovanović. Krase je dva tornja visine 68 metara. U revoluciji 1848/49. crkva je znatno oštećena i gorela je. Hram je obnovljen 7.novembra 1851. a osvetio ga je patrijarh Josip Rajačić. Zvona su se ponovo oglasila na Petrovdan 1852.godine, Srbobran je bez hrama bio kao grad bez svetlosti. Rimsko carstvo nije srušilo mač, već drveni krst, simbol hrišćanstva. Vera u pravoslavlje nije uništena.
Na Petrovdan 1869.godine zbog ubistva na pragu crkve izrečena je stogodišnja zabrana održavanja Krsne Slave. Sveti Sinod ovu zabranu ukinuo je 1938.godine, a kako je zapisano, priprema za Slavu te godine trajale su nekoliko meseci. Formiran je odbor na čijem čelu su bili: Jovica Subić predsednik Opštine Srbobran, Paja Dobanovački, Lazar Miković – Ajkalo, Stevica Kaćanski, dr Andrija Kesler, dr Dragoljub Nastić, Ivan Prodanović – apotekar, Stevan Manojlović – Ferdinard, Đoka Dunđerski, Milivoje Kurjački – učitelj, Lazar Mudrinski, Sava Gavanski i Žara Munjin.
Sačinjen je program proslave. Vladiku bačkog Irineja Ćirića treba da dočeka fijaker u koji će biti upregnuto 6 belih lipicanera. Doček ispred Srbobrana, u neposrednoj blizini staklenika, pre NIS-ove pumpe.
Međutim iz beogradske patrijaršije stiglo je naređenje - tako visoku počast da se Vladika dočekuje sa šestopregom belih lipicanera, ukazuje se jedino Patrijarhu Srpske Pravoslavne Crkve, kao i samom kralju Kraljevine Jugoslavije.
Dugo su u odboru razmišljali kako i na koji način da zadovolje naređenje Svetog Sinoda iz Beograda. Srbobranci kao Srbobranci, vispreni duhom i taj problem su razrešili. Jedan član odbora predložio je da umesto 6 lipicanera bude jedan arap. Takvog konja, nažalost niko nije imao u Srbobranu i okolini. Odbor odluči da pošalje delegaciju u kojoj su bili Paja Dobanovački, dr Andrija Kesler i Lazar Miković – Ajkalo u Temišvar, na jedno ugledno imanje i kupe arapa. Delegacija se srećno vrati kući, a sa njima i arap. Nađeno je rešenje da u prvoj trojci, u sredini bude arap i tako zadovolji se i ova formalnost Svetog Sinoda.
Doček veličanstven, na novom auto-putu E-5 Novi Sad – Subotica. Fijaker sa pet lipicanera i jednim arapom prešao je most, a vladika Irinej Ćirić, sišao je sa fijakera i prošetao gradom po ćilimima koji su bili prostrti sve do ulaska u sam hram.
Slavlje je počelo još u subotu. Iz Novog Sada, Beograda, Subotice, Sarajeva, Zagreba i drugih mesta, pristigli gosti autobusima i kolima. Pristigli su gosti i iz okolnih mesta vozom, fijakerima, karucama, čezama. Svaka kuća u Srbobranu imala je po desetak gostiju. Srbobran, koji je u to vreme brojao oko 18 hiljada stanovnika, domaćinski je otvorio širom kapije i svakom gostu izrazio dobrodošlicu.
Petrovdan, trotoari zakrčeni u centru grada. Šarenilo raznovrsne robe. Najviše igračaka, bombona i licidera sa velikim srcima i ogledalcima. Ringišpili na svakom skveru. Podignuto je i dvadesetak šatri sa muzikom. Srbobran je u to vreme imao 106 ugostiteljskih objekata, a goste su zabavljali 22 orkestra. Najviše je bilo tamburaša. Festival dobrog raspoloženja, korzo, promenada mladosti, šarma i lepote. Devojke su nosile najlepše, modne kreacije Pešte, Beča i Pariza. Slavilo se 7 dana. Gosti su se počeli razilaziti krajem nedelje. Sve ovo zapisao je hroničar života tokom XX veka u Srbobranu, novinar Milenko Genčić.
